I ove nedelje smo u okviru Bioskopa Doma omladine imali priliku da uživamo u remek delu kinematografije. Još jedno veliko ostvarenje Mikelanđela Antonionija prikazano je na velikom platnu u Letnjoj bašti DOP-a. Ove srede, film „Profesija: reporter”, iz 1975. godine, ispratilo je dvadesetak sugrađana i sugrađanki ne obazirući se na avgustovsku hladnoću.
Gledali smo film „Profesija: reporter” zato što stalno gledamo remek dela, a ovo je jedno od remek dela koje se redovno preskače. To je jedan od filmova koje nikako ne treba gledati na televiziji, pa smo ga zato gledali na velikom platnu. Zahteva jednu vrstu pažnje koju televizija ili gledanje na interetu jednostavno ne omogućava. Ovaj film je značajan za kinematografiju jer je poslednje veliko delo Mikelanđela Antonionija, a mi tako velike reditelje, kao što je on, danas više nemamo. Za mene je značajan jer mi predstavlja neku vrstu kraja autorskog filma. Autorski film, naravno, postoji i dalje, ali svoje zlatno doba, za mene, zaršava ovim filmom, jer posle ovog filma producentski zahtevi su bili takvi da su se autori mnogo više prilagođavali gledalištu nego što je slučaj ovde. Mi ovde gledamo Antonionija koji pravi film baš onako kako želi da bude, ni malo prilagođavajući svoj film nama. Zato film traje dva sata i zahteva veliku pažnju i koncentraciju, ali to je Antonioni.
Ovaj film ima jedan od najboljih završnih kadrova ili scena, evo sad sam video da se radi o nekoliko kadrova, a ostalo mi je bilo da se radi o jednom kadru. To je kako kod Antonionija njegov junak umire i, način na koji Antonioni to posmatra daje nekakav komentar čitavog niza filmova koje je pravio. Ovaj odnos, smrt, se ne odnosi samo na ovaj film. Ova smrt se odnosi i na „Blowup” i na „Zabriskie point”, pre svega na ta dva filma, manje na njegove italijanske filmove. Mada, i u „Noći avanturi” to je taj isti osećaj, kadar traje šest minuta dok prolazi kamera kroz prozor sa rešetkama, onda opet prozor, pa se vratimo još jednom na ono gde smo prošli i ta zamena, ta pozicija je možda poetika Antonionija izražena u jednom kadru. To je ono isto zašto mu je u „Blowup”-u potreban ceo film da stvori jedno osećanje nečega što i jeste i nije, a ovde nekako to zaokružuje. Antonioni jeste snimio još nešto posle ovoga, ali ovo mu je, ustvari, film zaveštanje. - u sitne sate, nakon dvočasovne projekcije, izjavio je Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.
Ovaj film ima jedan od najboljih završnih kadrova ili scena, evo sad sam video da se radi o nekoliko kadrova, a ostalo mi je bilo da se radi o jednom kadru. To je kako kod Antonionija njegov junak umire i, način na koji Antonioni to posmatra daje nekakav komentar čitavog niza filmova koje je pravio. Ovaj odnos, smrt, se ne odnosi samo na ovaj film. Ova smrt se odnosi i na „Blowup” i na „Zabriskie point”, pre svega na ta dva filma, manje na njegove italijanske filmove. Mada, i u „Noći avanturi” to je taj isti osećaj, kadar traje šest minuta dok prolazi kamera kroz prozor sa rešetkama, onda opet prozor, pa se vratimo još jednom na ono gde smo prošli i ta zamena, ta pozicija je možda poetika Antonionija izražena u jednom kadru. To je ono isto zašto mu je u „Blowup”-u potreban ceo film da stvori jedno osećanje nečega što i jeste i nije, a ovde nekako to zaokružuje. Antonioni jeste snimio još nešto posle ovoga, ali ovo mu je, ustvari, film zaveštanje. - u sitne sate, nakon dvočasovne projekcije, izjavio je Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.
Što se filmskog programa za sledeću nedelju tiče, zagrevaćemo se za FAMNAZ!
Iduće nedelje ćemo imati program filmova koji je uvod u FAMNAZ festival. Gledaćemo, najverovatnije, kraće filmove koji su na jezicima nacionalnih zajednica. Tako da ćemo imati izbor iz višenacionalne kinematografije. - objasnio je Ljuba.
Foto: Ntt
Нема коментара:
Постави коментар