Nakon što su Kulturno umetnička društva prestala da trupkaju, u pola jedanaest uveče, ove prohladne srede, tridesetoro Pančevaca i Pančevki okupilo se u Letnjoj bašti DOP-a da odgleda genijalno ostvarenje Sidnija Polaka iz 1969. godine, „Konje ubijaju, zar ne?”.
„Konje ubijaju, zar ne?” jeste film koji se, ustvari, bavi periodom '30. godina i Velikom krizom u Americi tokom koje se desila promena u zabavnoj kulturi. To se dešavalo znatno intenzivnije '60. godina, što je i izazvalo pravljenje ovog filma. Danas, 2012. godine, taj isti odnos prema kulturi potpuno je rascvetan, i mi ga prepoznajemo u Farmi, Velikom bratu i sličnim proizvodima. Zabavna kultura je zašla u život pojedinca, degradirala ga i unizila na opšte zadovoljstvo publike. Mi tome prisustvujemo i to je postao dominantan oblik pop kulture. To se dešava sa raznim zabavnim i narodnim pevaljkama, gde nas interesuje da li je ona dobila još jedan kilogram ili nije, da li su uspeli da je uslikaju golu ili još gore prilikom seksa. I to što je mi vidimo prilikom seksa ili na neki drugi način poniženu kod nas izaziva veliko zadovoljstvo. To je jedan izum 20. veka koji je dostigao svoj vrhunac u 21. veku. Ovo je unikatan film, zato što se o ovoj vrsti degradacije ljudi malo govori. - objasnio je za Omnibus Ljubomir Radovanović, filmski urednik pančevačkog Doma omladine.
„Konje ubijaju, zar ne?” jeste film koji se, ustvari, bavi periodom '30. godina i Velikom krizom u Americi tokom koje se desila promena u zabavnoj kulturi. To se dešavalo znatno intenzivnije '60. godina, što je i izazvalo pravljenje ovog filma. Danas, 2012. godine, taj isti odnos prema kulturi potpuno je rascvetan, i mi ga prepoznajemo u Farmi, Velikom bratu i sličnim proizvodima. Zabavna kultura je zašla u život pojedinca, degradirala ga i unizila na opšte zadovoljstvo publike. Mi tome prisustvujemo i to je postao dominantan oblik pop kulture. To se dešava sa raznim zabavnim i narodnim pevaljkama, gde nas interesuje da li je ona dobila još jedan kilogram ili nije, da li su uspeli da je uslikaju golu ili još gore prilikom seksa. I to što je mi vidimo prilikom seksa ili na neki drugi način poniženu kod nas izaziva veliko zadovoljstvo. To je jedan izum 20. veka koji je dostigao svoj vrhunac u 21. veku. Ovo je unikatan film, zato što se o ovoj vrsti degradacije ljudi malo govori. - objasnio je za Omnibus Ljubomir Radovanović, filmski urednik pančevačkog Doma omladine.
Za sledeću nedelju najavljen je film Profesija reporter, Mikelanđela Antonionija, čije smo ostvarenje Eros, gledali pre dve nedelje u okviru Bioskopa Doma omladine.
Sledeće nedelje gledaćemo Profesija: reporter. Originalni naslov filma je The Passenger, i to je poslednje veliko delo Mikelanđela Antonionija, film u kome on jednu poetiku koju je počeo da gradi '50. godina dovodi do kraja i ona dobija svoj kompletan izgled. To je takođe remek delo Džeka Nikolskona, koji je pravio u ovom filmu jednu za sebe nekarakterističnu ulogu, i prosto kada se on vidi u ovom filmu oseća se i širina ovog glumca. Zato je značajno videti ovaj film. U ovom filmu postoji par kadrova koji još uvek izazivaju duge razgovore studenata režije, o tome kako su i zbog čega tako snimljeni.
Foto: Ntt
Нема коментара:
Постави коментар