BIOSKOP: BALTAZAR

Ako ste u sredu, u 22 sata, prolazili pored Doma omladine, mogli ste iz Malog kluba čuti glasan zvuk zvona, nalik na ona koja se vezuju kravama i ovcama za vrat. Ali ne, to ipak nije stado u sred Pančeva ili nekakav „performans” KUD-ova koji imaju probe u istoj zgradi, već početak jednog od značajnijih filmova francuskog režisera Roberta Bresona. Dok se na velikom platnu pojavljivalo lepo, crno magare, a zvonjava se prolamala, polako smo utonuli u Bresonov svet, gledajući uvodne scene Baltazara, crno-belog ostvarenja iz '66. godine.

Glavna inspiracija za stvaranje filma čiji je glavni glumac magarac, bio je roman „Idiot”, Fjodora Dostojevskog, a Breson je pri stvaranju „Baltazara” težio ka tome da kroz život magarca, i nesrećne stvari koje mu se dešavaju, prikaže sedam smrtnih grehova. Životinja je uzdignuta poput sveca koji trpi loše stvari, nikada se, pritom, ne bunivši zbog svoje sudbine. U svom prepoznatljivom minimalističkom stilu, Breson je uspeo da prenese jednu tešku emociju, dobivši, pritom, i više nego sjajne kritike od mnogih renomiranih filmskih kritičara. Iako je film bio prikazivan više puta proteklih godina u Pančevu, a i Breson ima još filmova koje Pančevci i Pančevke rado isprate, filmofili su se ove srede okupili u Domu omladine baš zbog jednog magarca.

- Gledali smo „Baltazar”, Roberta Bresona. Teško je govoriti o ovom filmu odmah posle filma zato što on na određeni način menja čoveka i dovodi ga u jedno stanje, to je Bresonov trik. On uspeva da vas tokom filma uvuče u svoj svet na takav način da zakonitosti tog sveta nekako počinju da se projektuju na vašu stvarnost. Ovo je jedan težak i mučan film. Breson vidi svet bez emocija, ljude koji rade stvari u koje ne veruju, u kojima ne vide razloga, ali ih opet rade s nekim ubeđenjem. Najpozitivniji junak je sam Baltazar, a ljudi su kao nekakvi pajaci koji mehanički idu za zadatim stvarima koje ih ne vode nikud. Kompletan Bresonov pristup, način, poetika, bivaju prekriveni emocijom koju film ostavlja, i s ovim filmom se ne možete raspravljati. Ne možete da dođete u poziciju da neki od stavova dovodite u pitanje. To je zato što on ne pokreće filozofska pitanja, nego vas emotivno vodi tamo gde hoće. Nije režirana priča, već emocija - rekao je Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.

Nakon dve nedelje prikazivanja filmova čiji glavni akteri nisu ljudi, sledeće srede u okviru „Bioskopa” gledaćemo jugoslovenski klasik. U pitanju je „Nevinost bez zaštite”, Dušana Makavejeva.

- To je film koji svi znamo, ali niko nije odavno gledao. Radi se o ostvarenju koje je Makavejev snimio posle „Ljubavnog slučaja službenice PTT-a”, kada je hteo da napravi pauzu i ne snima filmove par godina - najavio je Ljuba.

D. J.

PANČEVO - RIJEKA - SPLIT - KNJIŽEVNOST

Usled nedostatka prostora prouzrokovanog kvarom na električnim instalacijama u prostorijama Omladinskog resursnog centra, URLIK (ciklus književnih večeri, čitanja dramskih tekstova i projekcija filmova), već drugu nedelju za redom zbiva se na različitim lokacijama u gradu. Nakon što su Marija Milosavljević i Miloš K. Ilić prošle srede organizovali projekciju filma u Malom klubu Doma omladine, ovog utorka održano je književno veče, posvećeno radu pesnika Ivana Tulića i predstavljanju njegove zbirke priča „578”.

S obzirom da je „urlikanje”, koje je trebalo da se održi u galeriji „Dvorište”, planirano u istom terminu kao književno veče Franka Bušića u galeriji „Elektrika”, Urlici i Bušić odlučili su da ipak spoje svoj program, i u Elektrici udruže književne snage i zainteresovanu publiku. Uvodnu reč dali su Marija Milosavljević i Vladimir Palibrk, organizator književne večeri Franka Bušića. U prijatnoj atmosferi „Elektrike”, program je otpočeo nakon dvadeset časova, i održao neformalan karakter sve do samog kraja.

„578”

U tandemu s Nerminom Gogalićem iz Rijeke, Ivan Tulić je prošle godine objavio zbirku „578”, sačinjenu od sedam Ivanovih i pet Nerminovih priča. Naziv ove zbirke označava kilometražu koja razdvaja Pančevo i Rijeku, a kao i naziv, i izuzetno simpatične ilustracije na koricama zbirke povezuju ova dva grada: prednja simboliše Rijeku, a zadnja Pančevo.

- Kada je Facebook bio u razvitku, 2008. godine, našli smo se na stolu za poker. Mi smo bili ekipa od tri Srbina koji smo zapravo bili fini prema Muslimanima, Crncima, Hrvatima... I Nermin se zaprepastio, pošto nije verovao da je to moguće. Shvatio je da smo dobri momci, poslao nam je neke razglednice iz Montreala gde je tada bio. I onda je jednostavno priča krenula na to da li nešto čitamo, shvatili smo da i pišemo obojica, pa se posle pojavio taj opštinski konkurs. Prošli smo konkurs i shvatili da imamo dve priče. To je trajalo nekih godinu dana i onda smo našli štampara - rekao je Tulić, objašnjavajući kako je zapravo došlo do saradnje s Gogalićem.

Pretežno mlađa publika, u izuzetno pohvalnom broju, i ove nedelje ispratila je URLIK, uživajući u neformalnom predstavljanju Tulićevog rada. Nakon što su zainteresovanoj publici podeljeni besplatni primerci zbirke „578”, scenu su preuzeli Franko Bušić iz Splita, i njegova mlada koleginica, beograđanka, Jovana Baćanović.

Lino lada, plazma i nitkovi

Književni program u „Elektrici” nastavljen je srpskohrvatskim performansom, izvedenim po ideji Jovane Baćanović, a za njega je korišćena „Plazma”, srpski, i „Lino lada”, hrvatski proizvod, koje su umetnici jeli simbolišući povezivanje Hrvatske i Srbije. Nakon izuzetno zanimljivog performansa, kom se i publika priključila, Franko i Jovana naizmenično su čitali svoje pesme, i okupljenima predstavili svoj rad. Zanimljiv spoj ova dva umetnika, prethodno veče nastupao je na „Spoken Poetry Festivalu” u Beogradu, gde su stigli čak do finala, a Jovana nam je u razgovoru i potvrdila da će dalje saradnje sigurno biti.

- Upoznali smo se pre godinu dana, i ovaj performans bio je moja ideja. Kada je on prvi put gostovao u Beogradu počeli smo saradnju, a kada sam ja bila u Splitu to se nastavilo. U principu, radimo svako za sebe, ali kad god imamo priliku, kada sam ja tamo ili on ovde, nešto zajedno napravimo. Što se mene tiče, trenutno tražim sponzore da izdam samostalnu zbirku pesama, pošto je prva zbirka koju sam objavila bila u saradnji s četiri autora, a sada bih želela da izdam samostalno izdanje - rekla je za „Omnibus” Jovana Baćanović.

Franko Bušić je umetnik iz Splita koji je do sada svoj rad više puta predstavljao pančevačkoj publici. Ove večeri, za nas je odabrao pesme iz zbirke „Nitko nitkov kao ja”, a, takođe, imali smo priliku da vidimo i neke od njegovih stripova. Publika je mogla da izabere i dobije neki od njegovih radova, a Bušić je takođe delio i primerke svoje zbirke. Veče je proteklo u savršeno prijatnoj atmosferi, i čitav ovaj događaj potvrdio nam je koliko je, zapravo, sarađivanje i poštovanje između dve naše pomalo zavađene nacije, Hrvata i Srba, moguće. Da li je književnost ta koja može izmiriti nesuglasice i biti prvi korak ka boljim odnosima s našim komšijama pokazaće vreme (kao što ga je i pokazivalo u ove varijante odnosa). Nadamo se samo da će češće dolaziti do ovakvih pokušaja izlečenja, i samim tim saradnje između umetnika, s obzirom na kvalitet proizvoda koji tom saradnjom nastaje.

D. J.
Foto: Iiv Rajić

BIOSKOP: CRVENA VIOLINA

Nakon prošle srede, koju je obeležila izuzetno velika zainteresovanost za filmski program, i ove nedelje „Bioskop” Doma omladine nastavio je u tom maniru. Uz vernu publiku koja uvek isprati filmski program, projekcija još jednog ostvarenja vrednog gledanja protekla je u opuštenoj atmosferi.

- Gledali smo „Crvenu violinu”. Volim da insistiram na tome da je u pitanju kanadski film. Ne samo zbog toga što je kanadski, već da bih ga odvojio od američkih filmova. Ovo je još jedan od serije američkih filmova koji nisu glupavi, i zbog toga je važan. Takođe, vrlo dobro prikazuje šta u stvari jeste kanadski film. Kanadski film se nalazi negde između američkog i evropskog filma, ukoliko bi za američki film smatrali holuvudsku produkciju, a za evropski film vezali imena kao što su Bergman, Antonioni, Felini... Takođe, u naporu da ovde ne prikazujemo ono što smatramo ordinarnim filmovima, gledali smo ovo ostvarenje. Jer, „Crvena violina” jeste vrlo specifičan film. Prati jednu violinu kroz vekove i u glavnom glumcu filma se krije njegova različitost - rekao je za „Omnibus” Ljubomir Radovanović, urednik filmskog programa u Domu omladine.

Ovo ostvarenje prati savršenu crvenu violinu i njen put kroz vekove, pet zemalja, i ruke različitih ljudi, sve dok ne stigne do aukcije, na kojoj dobija sledećeg vlasnika. Film je režirao Frensis Žerar, u koprodukciji učestvovale i firme iz Italije i Velike Britanije. Ideja o ispredanju ovakve priče potiče od Stradivarijusove Red Mendelssohn violine iz 1721. godine, koja je u posedu Elizabet Pitkejrn još od njene šesnaeste godine, kada ju joj je deda kupio za rođendan, za tričavih 1.700.000,00 dolara, i iako se u filmu govori da je razlog za njenu posebnu boju to što je ofarbana krvlju, ova nadasve jedinstvena violina dobila je ime isključivo zbog posebne crvene štrafte nepoznatog porekla, u njenom gornjem desnom uglu.

Naredne nedelje ćemo takođe gledati  film koji za glavnog glumca nema osobu. Nakon što je to ove nedelje bila violina, iduće će biti magarac, i to u režiji jednog od najvećih imena filma, Francuza Roberta Bresona.

- Iduće nedelje ćemo definitivno gledati remek-delo, Bresonov film „Baltazar”. Breson je čovek koji je neizbrisivo upisan u istoriju filma. Inače, filmovi su ukrašeni s hiljadu stvari, a Breson jednostavno to nije radio. Iskreno se nadam da će se ljudi koji vide „Baltazara”, ili bilo koji Bresonov film, vratiti ovom autoru, i preili kasnije pogledati sve njegove filmove, a svaki je remek-delo. Breson nije autor koji ima bolje ili lošije filmove, svaki je sasvim urađen do kraja. To je razlog zašto ćemo njega gledati - rekao je Ljuba.

D. J.

URLIK: THE BOTHERSOME MAN

U okviru ciklusa književnih večeri, čitanja dramskih tekstova i projekcija filmova - URLIK, koji su Marija Milosavljević i Miloš K. Ilić organizovali u okviru Omladinskog resursnog centra Pančeva, u sredu, 07. novembra, u Malom klubu Doma omladine održana je projekcija filma ''The Bothersome Man'' iz 2006. godine. Reč je o norveškom filmu režisera Jensa Liena, rađenom prema scenariju Pera Šrejnera.

- Izabrala sam ovaj film, pre svega, jer mi je bila interesantna činjenica da je scenario bio namenjen za radio-dramu. Scenarista Per Šrejner je hteo da napiše horor za radio, pa je Jens Lien pročitao scenario, i nije mogao da zaspi te noći od utiska. Već sutradan je, kako kaže, znao da će po toj priči snimiti film - rekla je za „Omnibus” Aleksandra Pavlović, kao selektorka.

Jens Lien, četrdesetpetogodišnji režiser, sarađivao je s Perom Šrejnerom i pre ostvarenja ''The Bothersome Man'', i to na kratkim filmovima ''Shut the Door'' i ''Natural Glasses'', koji su takođe bili predstavljeni na Kanskom filmskom festivalu.

- Jens Lien poznat je po sprecifičnom pogledu na svoju zemlju, Norvešku, koju opisuje već u svoja dva filma, od kojih je jedan upravo ovaj ''The Bothersome Man''. Ovde je izabrao da prikaže svoj pogled na taj dosta površinski, moderan, japijevski način života, koji je tamo veoma zastupljen. Svi samo razmišljaju o tome da nađu dobar posao, koji će nameštaj najbolje opisati njihov prazan, ali bogat način života, a da je još i udoban i kompaktan - objasnila nam je Aleksandra.

Ovo ostvarenje naišlo je na odlične kritike i dobilo mnoge nagrade, od kojih su neke „ACID” nagrada na Kanskom festivalu i tri „Amande” na Norveškom Internacionalnom filmskom festivalu.

- Veoma mi se dopao vizuelni prikaz, jer samo su scenografija i kinematografija scenario za sebe. Vrlo dobro opisuju atmosferu, čak i da gledate ovaj film bez tona i prevoda, vrlo je jasno o čemu se radi. I na kraju, odabrala sam ovaj film jer se dosta slažem s njegovom ideologijom, tj. da je potpuno nebitno koliko novca imate ako nemate dušu - dodala je Aleksandra.

Pančevačka publika se u velikom broju odazvala na projekciju, i dosta mladih je u sredu došlo u Dom omladine sa željom da se upozna s ovim ostvarenjem. Nakon i ove uspešne URLIK večeri, ostaje nam samo da iščekujemo naredni program za manje od nedelju dana. U pitanju je književno veče Ivana Tulića, koje će se održati u utorak, u galeriji „Elektrika”.

D. J.

BIOSKOP: SUPER HIGH ME

Filmski program u okviru Bioskopa DoP-a, i ove srede bio je održan u Malom klubu, a na repertoaru se našao i više nego zanimljiv film ''Super High Me'', iz 2007. godine. Veliki broj Pančevaca i Pančevki odazvao se na ovonedeljni filmski program, i uživao u veoma zanimljivoj temi koju ''Super High Me'' obrađuje.

Američki komičar Dag Benson, koji kozumira medicinsku marihuanu radi rešavanja problema depresije, na mesec dana potpuno prestaje s uzimanjem ove psihoaktivne supstance, učestvujući pritom u nizu lekarskih pregleda. Nakon tih mesec dana, on i narednih trideset dana, kontinuirano i po čitav dan konzumira marihuanu, i takođe učestvuje u istim lekarskim pregledima, s ciljem da na kraju filma uporedi svoje rezultate, a mišljenje o tome zašto se publika odazvala u ovolikom broju, dao je Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine:

- Puno se ljudi odazvalo zato što je to film o marihuani, što je tema koja jako privlači ljude, i o tome nećete naći nigde. To je vrsta društvenog problema koji je jednostavno izbačen iz razgovora i javne diskusije. Pojavljuje se samo kada se govori o legalizaciji, da li će neko biti uhapšen ili da li je neki narko-Šarić uhvaćen, i tada se govori o narkoticima uopšte. To je problem, jednostavno, o kome se namerno ćuti. Postojali su i ranije problemi koji su tako tretirani, postojalo je nasilje u porodici, koje je jednostavno bilo tabu tema, i čitav niz drugih. To je razlog zašto su ljudi došli na film, o tome se ne govori dovoljno. Ovaj film nije promotivan u odnosu na narkotike, i na određeni način nema odnos prema tome, ali i ne radi se o tome da on bude osuđujući ili pohvalan. Radi se o tome da je to društveni problem o kome bi definitivno moralo da se govori. Zato je važan film na čijem se osnovu ''Super High Me'' pravi, a to je ''Super Size Me''. ''Super Size Me'' je napravio jedan veliki društveni uticaj, i Mc Donalds je zbog njega promenio svoj meni. Meni je postao zdraviji i bolji nego što je bio pre toga. To je dokaz da film može da menja stvari u društvu. Retki su takvi filmovi. ''Super High Me'' je svakako pokušaj da se to uradi, ali ja ne mislim da je on napravio tu društvenu promenu, pogotovo ne one veličine kao ''Super Size Me'', ali nekakav pomak jeste i zato je značajan, objasnio je Ljuba.

MA-ŠA-LA !

Na repertoaru za naredne dve nedelje biće filmovi „Crvena violina” i „Baltazar”.

- Radi se o tome da stalno gledamo filmove u kojima su glavni junaci  ljudi. U ovom slučaju to je prvo violina, koju pratimo kroz stotine godina, a nakon dve nedelje gledaćemo film Baltazar, gde je takođe glavni junak izmešten i mi pratimo jednog magarca i sa njim se saživljavamo - rekao je Ljuba.

D. J.

BIOSKOP: KHRUSTALYOV, MASHINU!

Ovogodišnja fascinacija zapadnjačkim običajem i svetkovinom „Noć veštica”, u našem gradu bila je ogromna. Proslave u Pančevu otpočele su i pre samog 31. oktobra, koji je pao na sredu, te je veliki broj programa održavan i za vikend pre, ali i za vikend nakon praznika! Mnogobrojni kafići i klubovi u gradu, za te dve nedelje, organizovali su svoj Halloween party, a sugrađani i sugrađanke su danima imali priliku da se maskiraju i postanu neko drugi, šetajući se kostimirani gradom. Iako je i u samu famoznu sredu za Noć veštica organizovano dosta žurki, u Domu omladine nije se partijalo, već, kao i uvek sredom, gledao se film.

Nešto malobrojnija publika, koja se i ovog puta okupila u Malom klubu DoP-a, gledala je još jedno odlično filmsko ostvarenje, koje je za nas odabrao Ljuba. Iako Halloween prati i običaj gledanja horor filmova, čak ni to nije bio slučaj, jer je na repertoaru bilo delo Alekseja Germana, iz 1998. godine, „Khrustalyov, mashinu!”.

- Gledali smo film „Khrustalyov, mashinu!”. To je snažan autorski film. Kada kažem autorski film to znači da je na određeni način drugačiji od ostalih ostvarenja. Svaki autorski film je izgrađen samo za sebe i posebno za tu priliku, te bih ovaj film, ali i ceo Germanov opus, mogao da nazovem nenarativnim filmom. German na određeni način zaobilazi pričanje priče, a prelazi na prenošenje doživljaja. Film ima sposobnost da nam prenese doživljaj i taj doživljaj ne mora da bude narativno postavljen na način na koji su romani, gde se radnja razvija dalje i gde početak i kraj daju pun smisao, koji se na kraju mogu prepričati. Kada pokušavate da prepričate Germanov film, nalazite se u ozbiljnom problemu, pošto ima jako malo da se kaže, ali od osećaja ima puno. Dakle, German polazi od nekih svojih događaja i nama ih prenosi. Emociju koju ima na određeni način, preko platna, uspeva da pogodi u nama - rekao je za Omnibus Ljubomir Radovanović, filmski urednik.

Ostvarenje „Khrustalyov, mashinu!”, još jedno delo ruskog režisera i scenariste Alekseja Germana, govori o danima kada Staljin umire, 1953. godine. Sam autor tada je bio u ranom pubertetskom periodu, i sećanja koja je imao ostala su trajna i obrađivana u njegovim ostvarenjima. Prikazivanjem ovog pomalo „težeg” crnobelog filma, koji za svoja dva i po sata trajanja kod publike stvara izuzetno jake emocije, u bioskopu DoP-a potpuno je pokriveno stvaralaštvo Alekseja Germana.

Naredne nedelje u Domu omladine okrećemo se potpuno drugačijim temama, i gledamo ostvarenje ''Super High Me'', čija je projekcija iz tehničkih razloga bila otkazana prošlog meseca. Ovaj film govori o američkom komičaru iz Kalifornije, koji u medicinske svrhe konzumira marihuanu. Svakako, ovaj film je još jedan od onih koje treba pogledati, jer pokreće na razmišljanje o veoma tabuiziranoj temi u savremenom društvu.

D. J.

URLIK

Pre nešto više od pola godine, u Omladinskom Resursnom centru, Marija Milosavljević i Miloš K. Ilić započeli su organizovanje programa u okviru svog ciklusa književnih večeri, čitanja dramskih tekstova i filmskih projekcija, simbolično nazvanih „URLIK”. Nakon 13. juna, kada je čitana drama Maše Seničić, usledila je duža pauza, sve do prošle srede kada su Pančevci i Pančevke ponovo pustili glas.

U sred srede

Tako je 26. oktobra, čitanjem drame Homo Nikola Skočajića, ponovo pokrenut ovaj ciklus, čiji je osnovni cilj promocija umetnosti među mladima. Drama Homo štampana je u najnovijem broju lokalnog književnog i umetničkog magazina Kvartal, te je publika koja se okupila da bi saslušala mladog Beograđanina imala priliku da dobije i svoj besplatan primerak, a „simpatični bradonja” uspešno je držao pažnju publike sve do samog kraja čitanja, što je svakako iznenađujuć momenat.

O delu nam je više rekao sam Skočajić:

- Ovo je drama nastala na fakultetu. Kollega Ilić i ja smo s klase. Prosto sam hteo da odradimo klasične dramske strukture. Nema tipičnih likova. Ima tri lika koja u suštini koriste isti jezik. Tako da se to „Homo” odnosi na više stvari. Odnosi se na homoseksualnost, homonimiju... Pokušao sam da reprodukujem taj gej diskurs koji su furali mnogi pisci, i da probam u isto vreme da izađem iz njega ako je to moguće - rekao je, dodajući: Mene polako prestaje da zanima pozorište kao takvo, pisanje za pozorište u svakom slučaju ostaje, ali pozorište kao takvo poprilično prestaje da me zanima.

Veče se nastavilo u kafiću „Štab Pogon”, gde je u savršeno opuštenoj i prijatnoj atmosferi, od 21 sat, Vladan Maksimović Maks, frontmen Endorfina, puštao muziku.

Hoochie Coochie, vinjak i akustična gitara

Program kojim je otpočeo URLIK, nastavio se odmah naredne večeri, i to u kafiću „Štab Pogon”. Okupljeni su od 19 sati imali priliku da slušaju poeziju Sare Radojković, diplomirane dramaturškinje i pesnikinje, praćenu i upotpunjenu zvucima akustične gitare. U ovom poetskom performansu publika je veoma uživala, pogotovo zbog njegovog neformalnog karaktera. Sara je čitala svoje pesme iz zbirke Hoochie Coochie, vinjak i bluz, a publika je imala mogućnost da bira šta želi da čuje. A evo šta je izjavila za naše dokumentarnističko interesovanje:

- Moja inspiracija je sve s čime se susretnem i što me emotivno dotakne u životu. Mislim da poezija generalno treba da bude način življenja i sastavni deo svačijeg života. Ja imam privilegiju da kad mi se desi nešto ružno napišem pesmu i iz toga ispadne nešto lepo, a kad mi se desi nešto lepo, ja opet napišem pesmu, i onda imam tu mogućnost da se sećam tog lepog, na meni poseban način. Verujem da poezija ne treba da bude ništa elitistički, da svi treba da čitaju poeziju koja njima odgovara i da je pišu, pošto poezija u savremenom društvu zaista može da bude sve. Ali pošto već može da bude sve, nama lično treba da bude nešto posebno, nešto što u najgorem crnjaku daje smisao svemu - rekla je Sara.

Izuzetno talentovana mlada pesnikinja trenutno je na master studijama dramaturgije, a pored poezije piše i prozu, drame i scenarija. Pored rada na masteru, i postavke diplomske predstave, kako se nada, u Beogradskom dramskom pozorištu s Majom Maletković, mladom rediteljkom, u planu je i odlazak u Portugal, gde će unaprediti svoje pisanje:

- Idem u Portugal, sada u novembru, na radionicu kreativnog pisanja. Idem u Lisabon i mislim da ću mnogo naučiti tamo, a možda će me to i okuražiti da napišem neki roman - s osmehom nam je rekla Sara.

Okupljeni su nastavili ćaskanje na istom mestu, uz finu atmosferu za koju je zadužen bio Živan Pujić Džimi, koji nas je odličnim odabirom muzike obradovao za svoj rođendan i ovako ga proslavio.

Budi mir Dotrajavanjem

Takođe u kafiću „Štab Pogon”, koji je za kratko vreme postao jedno od omiljenih mesta mladih u Pančevu, i trećeg dana programa održano je književno veče. Mlada beograđanka Teodora Budimir, od 19 časova, čitala je iz svoje zbirke „Dotrajavanje”, za koju je 2008. godine osvojila prvo mesto na 34. Limskim večerima poezije. Pesnikinja, Pančevcima i Pančevkama možda najpoznatija iz zbornika „Rukopisi 31”, između čitanja govorila je o svom radu, a razgovor je vodio Miloš K. Ilić, student četvrte godine FDU i pisac. Teodora nam je pričala o svojoj saradnji s književnim kritičarem Petrom Arbutinom, planovima za budućnost, uticajima na njeno stvaranje i potrebi da se izražava kroz pisanje, a izrazila je i svoje stavove o objavljivanju tekstova na internetu, „Pesničenju”, i ovogodišnjem Sajmu knjiga.

Nakon uživanja u stvaralaštvu mlade pesnikinje, nastavili smo druženje u Pogonu, gde je Teodora puštala muziku. Nakon nje, iza pulta stali su Miozz i Neshud, iz radio emisije The Sound of Ibiza, Radija „Pančevo”, pod čijim smo iskusnim kormilarenjem plovili čitavo veče, i u kasnu noć. Posle tri prijatne večeri i urlikanja, isplovljavamo dalje u nepregledna prostranstva umetnosti, ali tek nakon dvonedeljne pauze, s nadom se da će se još više mladih pojaviti u ORC-u u sredu, 07. novembra, kada nastavljamo ovu priču, očekujući da Marija i Miloš, kao i uvek, spreme neku vrelu čorbu poezije i priče, od koje ćemo ispeći jezike i urlikati na sav glas.

D. J.

Foto: Ivv Rajić

REGGAE SERBIA PROMO PARTY+ IZLOŽBA

U subotu 27. oktobra, u „Malom Klubu” DoP-a, održana je prva promo žurka povodom predostojećeg Reggae Serbia Festivala koji je isplaniran za 16. 17. i 18. novembar.

I ako nam je, kao što već svi znaju, najdraže i najlepše mesto u ovom gradu oduzeto/povraćeno (čitaj - od strane crkve), ovogodišnji rege fest će se ipak održati u prostorijama „Studentskog doma”, jer očigledno, novo mesto „Apolo” još uvek nije izrenovirano. Pored domaćih izvođača kao što su Che Guerillaz, Green Fingers, MC Darka, Positive Vibration Sound i drugih, nastupiće i nam rege umetnici iz Amerike, Britanije, Francuske, Belgije i Švajcerske. Na našu veliku žalost, veliko rege lice, Anthony B, zbog zdrastvenih prolema, bio je prinuđen da otkaže celokupnu turneju koja uključuje i nastup na ovogodišnjem Serbia Reggae Festivalu.
 

A na promo-partiju, muziku su uz besplatan ulaz puštali TrenchTown Rockers Sound iz Pančeva i Gaggie selecta & Professor Tresha iz Beograda. Pored regea, iste večeri, oko sedam časova, takođe u Malom klubu, održana je izložba Slikarski Džem Sešn od Kajsija. Nju podrazumevaju slike velikih formata na zidovima Malog kluba za koje su zaslužni umetnici Vuk Palibrk i Boris Stanić. Ovaj slikarski džem-sešn podrazumeva oplemenjivanje Doma omladine, pogotovo hodnika, ulaza i Malog kluba, u vidu oslikavanja i dekorisanja zidova. Za ovaj neskormni poduhvat zaduženi su pored Palibrka i Borisa, koji su načinili prvi korak, i Igor Krstić, koji se svojom veštinom, hiper-realnim oslikavanjem životinja, zaista pokazao i osvedočio kao vrstan slikar, i koji će se još pokazati na zidovaima hodnika Doma. Tifani Rubin dekorisaće velikim muralom sam ulaz u građevinu.

Monotoni prostor po opisu Borisa Stanića i Vuka Palibrke, koji dom vide kao sivu bolnicu i kasapnicu, za par meseci će izgledati mnogo življe i bogatije, ali pitamo se šta je sa publikom koje je sve manje i manje, da li će i ona živnuti i početi da kao nekada puni prostoije DoP-a, koje su ovog vikenda bile prilično praznjikave, zvonjikave...

Bilo kako bilo, bliži se Reggae, a to znači tri dana slavlja, pozitivnih vibracija i pojačavanja svesti o miroljubivom kontraštvu radi slobode svih.

T.J.