Još jednom filmskom sredom pod vedrim nebom, održanom sinoć u Letnjoj bašti DOP-a, započeli smo poslednji mesec raspusta, i to ni manje ni više nego uz fenomenalnog Čaplina. Gledali smo ostvarenje iz 1947. godine, zvučni, crno-beli film Gospodin Verdu.
- Postoji više razloga zašto smo gledali baš Gospodina Verdua. Kada neko kaže Čarli Čaplin pomisli na njegove neme filmove, a bilo je nekih ljudi ovde večeras koji su bili iznenađeni time što ovo nije nemi film. Da, dakle Čarli Čaplin ima i zvučne filmove. On je radio do '50. godina, a zvuk u filmu se pojavio '30. godina - objasnio je za Omnibus Ljubomir Radovanović, filmski urednik.
Ove nedelje projekcija je bila nešto posećenija, posebno od strane mlađe populacije. Pančevci su uživali smejući se Gospodinu Verduu, u njegovim uspelim i neuspelim pokušajima ubistava žena.
- Gospodin Verdu je fantastičan doprinos filmu. Prvi put smo videli tragikomediju u pravom značenju tragikomedije. Mi se povremeno nasmejemo ovom filmu, a stvari koje gledamo su zapravo strašne. Gospodin Verdu ubija mnogo žena, a mi se zbog toga radujemo i navijamo zbog njega. I ta pozicija gledaoca koji se nalazi u nemogućoj situaciji je karakteristična za tragikomediju. To je to neko sitno kikotanje koje prati ovaj film. nakon kojeg se pojavio veliki broj filmova koji na taj način funkcionišu. Zato mislim da je ovo ostvarenje važno za kinematografiju, iako nije film s kojim se Čaplin direktno povezuje - rekao je Ljuba.
D. J.
Нема коментара:
Постави коментар