KADILAK REKORDS I KORENI BLUZA

Ako ne poznaješ Blues... Nema poente hvatati se gitare i svirati rock and roll ili bilo koji drugi tip moderne muzike.

Ketih Richards

Mali klub Doma omladine bio je u prilici da sivoliki i kišni četvrtak, 17. januara, oboji intenzivnim bojama old school rock’n’roll-a i blues-a održavši prvo tematsko veče posvećeno rock muzici. U prvom delu večeri prikazan je film Cadillac Records, a posle projekcije usledio je blues jam session.

Ideja ovakvih tematskih večeri jeste da zainteresovanoj publici prenese duh cele jedne muzičke ere, tj. da ukaže na značajne tačke u njenom razvoju, kao i na ljude odgovorne za njeno razvijanje. Prikazivanje filma Cadillac Records iz 2008. godine, naišlo je na veliko odobravanje prisutnih. Publika je imala priliku da isprati zanimljivu priču o začetku rock & roll-a. Takođe, govorilo se i o naporu da preko folk-rock-a i blues-a diskriminisana crnačka populacija s američkih pamučnih polja dospe do zvezda uprkos svim moralnim poteškoćama proboja jednog ideala.

Svi su još uvek bili pod utiskom filma kada je bend sastavljen od zapaženih pančevačkih muzičara zauzeo scenu. Odličan bluzerski vajb prodrmao je sve prisutne, a nešto više o tome rekao je pevač i gitarista sastava Dušan „Duke” Pavlov.

- Na ovom blues session-u, okupljeni su ljudi iz različitih bendova. Milan Jaraković je glavni organizator, i on je povukao da se u večerašnju tematsku svirku svi uklopimo. Kako je sama ideja okupljanja proizašla iz filma, svirali smo standarde Muddy Watersa, Little Waltera...  Nažalost nismo imali pevačicu, stoga nismo svirali ništa od Ette James. Bilo je dobro s obzirom da smo imali samo jednu probu pre svirke.  Ja sam svirajući uživao, a  stekao sam utisak i da se publika dobro provela. Na svakoj svirci trudim se da dam sve od sebe, jer blues, ako se ne svira iz duše, i nije blues, a tada jednostavno gubi smisao i nema svrhe da se tako naziva - objasnio je Duke

Narednog četvrtka na programu će biti projekcija filma High Fidelity, ali ovoga puta neće biti svirke, iako je ideja da se projekcije isprate i muzikom veoma dobra, pa će zato ovog puta publika morati da se zadovolji samo projekcijom filma, koji u svojoj podlozi govori o ljubavi jednog američkog DJ-a, pasioniranog vlasnika prodavnice ploča.

T.S.

SAVA, MELINDA I NORMAN U SVOM AMBIJENTU

U Malom klubu Doma omladine, u četvrtak 10. januara, Sava Marinković je u saradnji s Melindom Ligeti i Normanom Baiocchi-em izveo slobodnu muzičku improvizaciju na zadovoljstvo nekolicine ljubitelja ambijentalne muzike.

Kada je reč o razbijanju monotonije na pančevačkoj alternativnoj muzičkoj sceni, a u vezi s ponudom ovakvih dešavanja, neizbežno se mora pomenuti da je Sava svojom improvizacijom ispoljio čistu emociju u vidu „tečnog”, ambijentalnog, i povrh svega, eksperimentalnog zvuka. Sve to doprinelo je pozitivnom osećanju kako publike tako i izvođača. Autentična i za našu sredinu svakako inovativna atmosfera ostvarena je harmoničnim spletom električnih i akustičnih instrumentalnih komponenata uz takođe, snažnoefektivnu, vizuelnu nadogradnju.

Ambijentalnu muziku bi mnogi po nameni kvalifikovali kao „pozadinsku”, tj. pogodnu i propratnu za razgovaranje, opuštanje i stvaranja odrađene atmosfere. Međutim, ovim dešavanjem troje pespektivnih muzičara dokazalo je da ambient u svojoj slobodnoj formi može da bude i mnogo više od toga. O „ambient”-u kao stilu života, ili štaviše, stanju svesti Sava je rekao:

- Ambient treba da predstavlja svakodnevicu, treba da predstavlja nešto što živiš, što je oko tebe u svakom momentu i u svakom smislu. Pod tim ne podrazumeva se isključivo muzika, jer muzika, to je sve (!), po mom mišljenju.

O opštem utisku koje je ovo veče u muzičkom smislu ostvarilo u odnosu na očekivanja iz perspektive jednog od organizatora i izvođača Sava je dodao:

- Teklo je baš onako kako sam zamislio. Muzičari koji su večeras bili sa mnom, pre svega, jesu izvanredni ljudi, a i jednako izvanredni muzičari, i veoma mi je drago što smo uspeli da se muzički tako brzo skontamo. Tako da, ovo je u suštini baš ono što sam i hteo da postignemo. Bilo je taman onoliko ljudi kolko je trebalo i da ostane. Ipak, pri kraju su se mnogi razišli što je OK, jer opet, mislim da takvu muziku mogu da slušaju ljudi koji su iskreni, i na neki način umno slobodni. Veoma mi je drago što je manji broj ljudi ostao do kraja i jednostavno ispratio i osetio sve to.

Muzikom je sve rečeno, a nama preostaje da se nadamo da ovakva dešavanja neće ostati retkost za mlade Pančevce koji se interesuju za alternativu, već da će ambient uz ostale alternativne muzičke pravce nastaviti da se razvija i podržava.

T.S.

POZIV ZA RUKOPISE 36

Poštovani,

 

Dom omladine Pančevo poziva sve zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji, 36. po redu, konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju – „Rukopisi 36“.

Konkurs je otvoren do 15. februara 2013. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići od 15 do 27 godina koji pišu na jezicima bivših ex-Ju republika.

Treba poslati tri pesme i / ili tri priče dužine do četiri kucane strane (dakle, do 10 000 karaktera, veličina fonta 12, 1.5 prored), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom, brojem telefona i i-mejlom na: Dom omladine, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija (s naznakom ,,za Rukopise 36”), ili na mejl: zbornikrukopisi@gmail.com.

,,Rukopisi 36″ će izaći iz štampe do maja 2013. kada je planirana i promocija u Pančevu. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, primerci će biti poslati poštom.

Srdačan pozdrav,

Nenad Maletin

v.d. direktor

Dom omladine Pančevo

Svetog Save 10, Pančevo

telefon:+381 13 311 315

e-mail: info@domomladinepancevo.com

www.domomladinepancevo.com

U ZNAKU MLADIH PISACA

Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije ,,Rukopisi”

„Rukopisi” spadaju u projekte s najdužom tradicijom u gradu, a takođe predstavljaju i jednu od najistrajnijih publikacija Doma omladine Pančevo. Ovaj zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije okuplja sve one od 15 do 27 godina koji žele da se zapute u svet književnosti, koji imaju šta da kažu i da to podele s drugima.

Davne 1976. godine ovaj zbornik je pokrenuo gimnazijski profesor filozofije i pesnik Momčilo Paraušić, objavljujući tada poeziju gimnazijalaca, a ubrzo zatim „Rukopisi” su prerasli u prepoznatljivu publikaciju mladih pisaca, prvo Srbije, zatim Jugoslavije, a nakon 2004. bivše Jugoslavije. Iako su se urednički timovi i koncepti ovog zbornika menjali, energija nezadovoljstva koja ga je oduvek krasila ostala je ista, kako je to lepo primetio Edvard Jukić, jedan od najistrajnijih urednika. Uređivanje „Rukopisa” oduvek je bilo timski posao i oduvek su generacije prvo talentovanih, a zatim afirmisanih pisaca iz Pančeva, obavljale ovaj lep i inspirativan zadatak. Tako su se tu našla i najznačajnija književna imena grada: Miloš Nikolić, Bogdan Mrvoš, Božidar Vujić, Zoran Dušković, zatim Edvard Jukić, Vasa Pavković, Goran Trailović, Jasna Milićev, Nemanja Rotar, Vule Žurić, sve do najnovije generacije: Jasmine Topić, Dragane Mladenović, Jelene Angelovski, Miloša K. Ilića i Čarne Popović. Takođe, veliku pomoć u prevođenju i uređivanju našeg zbornika dobili smo od pesnikinja i prevoditeljki Ane Ristović i Stanke Hrastelj, te makedonskih pesnika Nikole Madžirova, Igora Isakovskog i Zvonka Taneskog.

Poslednjih deset godina, „Rukopisi” su već uveliko prepoznatljiv pančevački književni brend, i svi koji se bave književnošću, od Slovenije do Makedonije, nekada popularno od Vardara pa do Triglava, znaju gde je Pančevo i da se tamo promovišu prave kulturne i književne vrednosti.

„Rukopisi” su takođe i povod za dobro druženje. Svake godine organizuje se promocija u Pančevu, a od prošle godine možemo da kažemo da imamo i mali književni festival, jer smo konačno bili u prilici da ugostimo malo duže mlade pisce iz različitih država koji su se međusobno družili, razgovarali o književnosti i razmenjivali informacije.

Kako objaviti pesmu ili priču u „Rukopisima”? Svake godine, krajem decembra, raspisuje se konkurs, u štampanim medijima i na internetu, a radove mogu poslati svi zainteresovani između 15 i 27 godina starosti. Slanje pesama ograničeno je na tri, kao i priča, do tri kucane strane. Rezultati se objavljuju početkom marta naredne godine, a maj je rezervisan za promociju.

Priča se i dalje širi.

Pozvani ste da učestvujete!