REGGAE SERBIA 2011.

NAJAVIBES

„Najavibes”, rege bend iz Ženeve, osnovan 1997. godine, svirao je na raznovrstan i nekonvencionalan način, ali je bio i prateći bend ostalim izvođacima pa je zapravo ispalo da je imao najdužu svirku na festivalu, a pokupio je sve simpatije publike, pogotovo ženskog dela, svojom razigranošću, pozitivnošću i mladalačkom energijom. U razgovoru Adrijanom (gitara) i Leom (vokal i gitara) saznali smo koji su izvori njihovog poleta, razvoju benda i utiscima o Srbiji i festivalu.

Dom omladine: S obzirom na činjenicu da svaka akcija ima reakciju, kakvu vrstu akcije možemo da očekujemo od vas večeras, i kakvu reakciju vi očekujete od naše publike?

Adrian: Naša akcija, i ono što pokušavamo da kažemo u toj pesmi, jeste da pokušavamo da promovišemo našu muziku što većem broju ljudi, tako što putujemo i sviramo muziku koju volimo. Tako da je akcija koju možete očekivati od nas dosta energije, pozitivnih vibracija, dobre rege muzike, i nadamo se da će reakcija biti dobro razumevanje ljubavi i poruke koju pokušavamo da raširimo.

Dom omladine: Koja je to poruka?

Adrian: To je poruka na koju je uticala ljubav koju nosi rege. Ali naš ugao gledanja je, ja mislim, različit, zato što smo mi Evropljani, tako da je način na koji posmatramo i vidimo stvari drugačiji, pa ih i prenosimo na drugačiji način.

Dom omladine: Da li ste ikada ranije bili u Srbiji?

Leo: Ne, ovo je naš prvi put ovde. Bili smo u Sloveniji, Hrvatskoj i sada smo u Srbiji. Svirali smo na „Riversplash” festivalu u Sloveniji, a to je veliki festival, i u Puli na rege festivalu koji se zove „Seasplash”.

Dom omladine: Da li ste, od kada ste ovde, videli išta osim vašeg hotela?

Adrian: Vozili smo se do Beograda, sinoć, u magli, i uglavnom smo spavali u autobusu čitavo vreme.

Leo: Ali, s obzirom na ono što smo videli, Beograd deluje kao veliki grad, s velikim avenijama, dosta ljudi na ulicama i s puno radnji. Deluje dosta veliko.

Dom omladine: Da li ljudi u Švajcarskoj često izlaze?

Adrian: Mi dolazimo iz Ženeve, gde živi pola miliona ljudi, ali ona nije baš mesto za žurke. Možete naći koncerte, klubove, ima stvari koje se dešavaju, ali nije baš grad za žurke.

Leo: Mislim da nije kao Beograd.

Adrian: Ovo mesto deluje zabavno, želimo da se ponovo vratimo jednom.

Dom omladine: U početku se svirali klasičnu muziku, ali ste onda prešli na rege. Zašto?

Leo: Drugačije je kod svih muzičara. Neki muzičari su počeli s klasikom, ali neki od nas ne znaju kako da čitaju muziku.

Adrian: Mislim da postoje dva aspekta, znate, jer kao grupa počeli smo kada smo bili veoma mladi. Svirali smo neke rok pesme, radili smo obrade, i onda smo otkrili Boba Marlija, navukli smo se na rege, i konačno počeli da pišemo svoju muziku. Pojedinačno, dolazimo iz različitih žanrova. Na primer, Leo je oduvek bio rege, ali i hip-hop fan, a i ja sam takođe. Vilijam, basista, svirao je dosta fanka i džeza, tako da svi dolazimo iz različitih muzičkih okruženja i mislimo da nas je rege povezao. Rege pokazuje mnogo različitih boja, i zbog toga, pokušali smo da spojimo razne stilove i da stvorimo najavibes stil.

Dom omladine: Možete li nam reći nešto o rege sceni u Švajcarskoj? Da li postoji mesto za rege muziku? Da li ljudi vole da slušaju rege?

Leo: Ljudi vole rege, širom sveta, ali u Švajcarskoj nema velike strukture, uopšteno, kao na primer u Francuskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, nema velikog mesta za muziku, niti velikih profesionalnih muzičara, zato što je scena manja.

Dom omladine: Mora da vam je bilo teško...

Leo: Ovde, u „Najavibes”-u svi mi imamo različite aktivnosti.

Adrian: U Švajcarskoj muzika se ne smatra profesijom, već više hobijem i ljudi se njom bave iz zabave. Zato ima veoma, veoma malo profesionalnih muzičara, umetnika, ali to ne menja činjenicu da ljudi vole rege, i da dolaze na koncerte. I da je rege veoma popularan.

Dom omladine: Kako ste počeli svoja proputovanja?

Adrian: Upoznali smo Ašer Selektora, i on je počeo da nas gura. Pozvao nas je da idemo na „Sunsplash festival” u Sloveniji, 2007. godine, i to je bio prvi put da smo izašli iz Švajcarske.

Leo: Asher ima dosta veza, tako da nam je dao mogućnost da putujemo i sviramo u Evropi, i zemljama kao što su Nemačka i Belgija.

Adrian: On je proslavio rege u Francuskom delu Švajcarske, tako da svaka čast za Ašera, i što je nama pružio mogućnost da putujemo zajedno s regeom.

Dom omladine: Koliko ste bili stari kada ste osnovali bend?

Leo: Profesionalno, par godina unazad, kada smo imali sedamnaest, osamnaest godina. Ali kada smo počeli da sviramo zajedno bili smo veoma mladi.

Adrian: Aktuelna formacija je zajedno već pet, šest godina, predpostavljam da smo zajedno s basom i klavijaturama otprilike toliko dugo, ali saksofon nam se pridružio pre tri godine. Mislim da možemo da kažemo da je „Najavibes” počeo da svira pre 5 godina.

Dom omladine: Ko piše muziku i tekstove?

Leo: Što se muzike tiče, pišemo je zajedno. Neko dođe s idejom, i svi radimo na njoj, a što se tiče tekstova Adrian, Antonin, koji svira bubnjeve, i ja smo napisali zajedno par stvari. Ali uglavnom ja pišem.

Adrian: Takođe zavisi i od jezika, ali Leo piše većinu tekstova, a ponekad svi pišemo zajedno. Ponekad jedan od nas ima ideju, donese je, i to je to, kolektivan način pisanja muzike i tekstova.

Dom omladine: Šta mislite o organizaciji festivala?

Adrian: Odlična je, za sada, veoma dobra.

Leo: I ljudi su veoma prijateljski nastrojeni i nasmejani.

Adrian: Sve je savršeno trenutno, osećamo se veoma prijatno i spremni smo da skočimo na binu.

Dom omladine: Možemo li vas očekivati ponovo, iduće godine?

Adrian: Nadamo se, da! Nismo svirali ovde još uvek, ali vibracije deluju odlično. Uživali smo u putu, dolasku ovde, tako da definitivno: da! – poentirali su momci iz „Najavibes”-a raspoloženo odlazeći u magloviti i zadimljeni prostor Studenstkog doma.

Druge večeri „Najavibes” nastupali su kao pratnja Raldu, a zatim i Tippa Irie-u, koji je publiku digao na noge i oduševio fast talking-om po kome je poznat i čiji je jedan od začetnika u Britaniji.

TIPPA IRIE

  

Tippa Irie snimio je 17 albuma i ima niz hit pesama, uključujući i „Hey Mama” s Black Eyed Peas, „Hello Darling”, „Raggamuffin Girl” (ft. Peter Hunnigale), „Stress” (ft. Lloyd Brown), „Superwoman” (ft. Winsome), „Baby I’ve Been Missing You” (ft. Janet Lee Davis), „Sensi” ft. Long Beach Dub AllStars i „Shouting for the Gunners” – pesmu koja je originalno snimljena za fudbalski tim Arsenala, a koja je dostigla status Top 30 na britanskoj top listi. Razgovarali smo s njim o karijeri, stvarima kojima se trenutno bavi, šta je doživeo na muzičkoj sceni i kako se proveo u našoj zemlji.

Dom omladine: Da li si bio u Srbiji ranije?

Tippa Irrie: Da, bio sam u Srbiji ranije na festivalu koji se održao na ostrvu, zajedno sa Saxon soundsystemom koji sam ja osnovao. Mislim da je takođe Asher Selector bio tamo, kao i Earl 16.

Dom omladine: Da li si razgledao Beograd?

Tippa Irrie: Ne, od kako sam ovde. Bilo je dosta magle, tako da nisam uspeo ništa da vidim. Ali poslednji put kada sam bio ovde bilo je lepo. Sunce je sijalo i bilo je veoma toplo.

Dom omladine: Imaš li nekog uzora?

Tippa Irrie: Da, čak i više njih. Naravno to su ljudi kao što je Bob Marli, Denis Braun, Gregori Ajzek, ali moj glavni uzor je Juroj, jedan od prvih MC-jeva ikada. Moj otac je ranije svirao njegovu muziku i ja sam odrastao slušajući ga. On je jedan od ljudi koji su učinili da poželim da postanem DJ. Ali moj omiljeni DJ svih vremena je Papa San kao i Profesor Nac, i DJ-evi te ere. Takođe, uzori su mi ljudi kao što su Čarli Čaplin i Brigadir Džeri.

Dom omladine: Šta ti je rege muzika dala?

Tippa Irrie: Novac za život (smeh). Omogućila mi je da se sam finansiram još od svoje sedamnaeste godine. Ali, naravno, to nije jedina stvar koju mi je rege muzika pružila. Učinila je da se zaljubim u muziku uopšte, ali rege mi je najbliži zato što su moji roditelji sa Jamajke i odrastao sam slušajući rege.

Dom omladine: Koja je poruka koju pokušavaš da pružiš svetu regeom?

Tippa Irrie: Pokrivam širok opseg žanrova i ne pevam samo rege. Pevam i denshol muziku, ruts, dub, lovers, pokrivam dosta toga svojim nastupom. Pre svega želim da pružim ljubav, da učinim da se ljudi smeju kada dođu na moj nastup i da budu srećni, jer dovoljno je depresivnih stvari koje se dešavaju u svakodnevnom životu. Po meni rege šalje široku poruku, poruku ljubavi, uživanja, sreće, mira i normalnih stvari koje su potrebne ljudima i to je ono što želim da im pružim.

Dom omladine: Da li si ikada radio na drugim vrstama muzike?

Tippa Irrie: Da, radio sam s grupom „The Black Eyed Peas” pesmu „Hey Mama”, s Subline-om pesmu „Long Beach Dub Allstars” koju sam radio u Americi, radio sam s „Jurassic five”, hip-hop bendom iz Kalifornije, s Charli2na-om. Radio sam nastupe i s ljudima kao što su članovi UB40.

Dom omladine: Kako si uspeo da se održiš na sceni tako dugo?

Tippa Irrie: Naprosto sam pokušao da ostanem aktuelan, da slušam šta se dešava i da imam dobar balans u muzici. I dalje se držim tradicionalne, rege muzike, autentične, može se reći, ali opet radim i pomalo onoga što se dešava, trenutno. Na neki način se uklopim, ali i dalje imam svoj talenat, i održavam zdrav odnos tome, ostajem pri svom ritmu. Inače se bavim i DJ-ingom, radim kao DJ na radiju, tako da uvek znam šta je aktuelno, pokušavam da ne kopiram, već da održim svoj ritam i stil, ali da ostanem aktuelan.

Dom omladine: Kako si naučio da govoriš brzo?

Tippa Irrie: Vežbanjem, kao i sve drugo. Dosta sam vežbao i posle nekog vremena sve mi je to bilo lako. To je nalik na glumce koji uče zanat, kada vežbaju, postaju dobri. To je ono što sam uradio. Mi smo, u Ujedinjenom Kraljevstvu, stvorili sopstveni stil, i dosta MC-jeva je počelo da prati ono što mi radimo, MC-jeva iz Amerike i sa Jamajke. Vežbao sam tako što bih napisao pesmu i pevao tekst često.

Dom omladine: Da li pišeš trenutno?

Tippa Irrie: Da, neprekidno. Svaki dan ljudi mi ljudi donose matrice, koje preslušam, odaberem najbolje, jer nekada su dobre, nekada i nisu. Ali ako plaćaš, ideš na početak reda (smeh). Ljudi mi stalno šalju bitove da radim na njima. Ali ne možeš platiti račune svakim bitom. Morate izabrati dobar posao, tako da ljudi koji plaćaju imaju prednost. Nekada je i to teško. Kada vam ljudi plaćaju da radite nešto što vam se ne dopada, može biti teško, jer ne osećate ono što stvarate, ali ipak napravite nešto da biste zaradili za život.

Dom omladine: Da li je teško stvarati muziku? Da li si ikada razmišljao da odustaneš?

Tippa Irrie: Da, nekada jeste, jer ima dosta nepravde u muzičkoj industriji. Stvarate dobru muziku, ono što zapravo osećate, i ljudi vam kažu da je dobra, ali ako nemate određeno novčano finansiranje nećete uspeti da dođete na stanicu. Možete poslati svoju muziku nekoj od velikih radio stanica, ali hiljade ljudi šalje svoju muziku, tako da ako želite da se istaknete morate, ne da budete jedinstveni, ali da budete u poziciji da zasijate. Nažalost dosta dobrih rege umetnika nemaju novčanu podršku. Možete upoznati ljude kao što je Will.I.am, ali neko njihove veličine može da ne vidi vaš talenat ili vas kao osobu. Black Eyed Peas nisu bili veliki dok se Fergie nije priključila bendu. Ljudima se dopada Fergie, devojke žele da budu kao ona, tako da je to ono što ih ističe. Dakle, dosta je stvari koje vas mogu učiniti velikim u muzici, ne radi se samo o njoj, već i o svoj mašineriji koja stoji iza nje.

Dom omladine: Da li je teško stalno putovati?

Tippa Irrie: Ne, nije. Mislim, ponekad može da bude, ali lepo je putovati, videti razna mesta, ljude, to je dobar život. Ja sam razmažen, zaista. Ljudi mi plaćaju let i u hotelu sam sa četiri zvezdice, spavam, idem na svirku, ima dosta pića u bekstejdžu, ako pušim, ima šta da se puši, ako ne onda odmaram, odradim svirku, idem kući, u studio, tako da sam trenutno pomalo razmažen. Ali ne žalim se (smeh).

Dom omladine: Da li misliš da je teže baviti se rege muzikom u odnosu na druge vrste muzike?

Tippa Irrie: Ponekad jeste. Možete se mučiti s rege muzikom, zato što ne spada u mejnstrim. Ponekad moramo da radimo duplo više da bismo zaradili za život. Ali možda bi mi bilo lakše da se bavim hip-hop ili pop muzikom, ali pop muzika je zapravo popularna muzika, i zavisi šta vi smatrate popularnim. Ja smatram da je moja muzika popularna – zaključio je veoma raspoloženi Tippa Irie.

EARL 16

  

Earl je u Pančevo doneo zvuke nesto tradicionalnijeg regea u kojem je publika uživala, a u toku njegovog nastupa na sceni su se pojavili Tippa Irie i Raldo te su svi izvođači zajedno se zabavljajući, pružili podrsku Earlu, na šta je publika odreagovala s oduševljenjem. Nama je u kratkom intervjuu rekao kako se oseća u Srbiji, kako razume to čime se bavi, kao i šta je rege za jamajčane a šta za ostale ljude.

Dom omladine: Kako Vam se sviđa ovde, u Srbiji i šta mislite o festivalu?

Earl 16: Do sada je Srbija lepa, iako sam ovde proveo samo dan, i ljudi su veoma prijatni, ne tako hladni kako sam mislio, a bio sam rezervisan u pogledu Srbije pre dolaska, mislio sam da dolazim u Avganistan ili tako nešto, u neku divlju zonu, znate, čuju se razne priče o Srbiji, ali ovde sam i iskreno - divno je.

Dom omladine: Juče ste bili ovde, i kako vam se čini?

Earl 16: Da, juče je bio odličan šou, grupa koju sam čuo i pre, ali sinoć je bila odlična, električna, ali takođe i Tipa Ajri, bio je odličan, i mislim da su se ljudi lepo proveli s publikom.

Dom omladine: Šta mislite o organizaciji?

Earl 16: Mislim da je organizacija učinila više nego dovoljno za pravo otvaranje velikog festivala, hiljade i hiljade ljudi, ali mislim da je petak veče bilo više od svega, bilo je najbolje.

Dom omladine: Šta kažete kad vidite da svi ljudi u Evropi i čitav svet voli rege?

Earl 16: To je jedna od onih stvari koja se dogodila od kada je Bob Marli preminuo, jer pre toga, mislim da je rege bio samo lokalna jamajčanska stvar, nije je kako treba bilo ni na Karibima, znate, oni imaju kalipso i soku, imaju različito izvođenje muzike, ali na Jamajci, ima jedna stvar, jedna od glavnih stvari, koja je na neki način započela rege muziku, ali jedna od dobrih stvari je da rege poruka obično govori o miru, slobodi, ljubavi...

Dom omladine: Šta za vas, kao jamajčanina, predstavlja rege, a šta mislite da je za ostale ljude?

Earl 16: To sve zavisi kako osoba prihvati ideju, ima različitih umetnika, tako da imamo ljude koje više vole Boba ili Pitera Toša, ali za mene je to sve dobra muzika, kao vrsta. Ujedinite svet! Zaustavite ubijanje i ratove! To je rege...

Dom omladine: Da li je vama lakše da svirate rege zato što ste Jamajčanin, ili vam je baš zbog toga teže?

Earl 16: Zaista nemam problem s tim, zato što vidim razvitak, jer mnogo ljudi je pozajmljivalo od regea, kao Ejmi Vajnhaus ili Riana, ali za mene je rege ono što ljudi mogu da usvoje, koren... Mi smo pevali „oslobodite Mandelu” mnogo pre nego što je on oslobođen, a kad je oslobođen...

Dom omladine: Možete li da zamislite da se bavite nečim drugim?

Earl 16: Da, mogao sam biti policajac, mogao sam raditi s bratom na Jamajci, ali izabrao sam da budem muzičar, glasnik, i imao sam problema s roditeljima – mrzeo sam ih, napustio sam školu, dolazio ranije kući, ali u tom dobu sam želeo da se bavim muzikom i imam sreće što od toga mogu da izdržavam porodicu.

Dom omladine: Mislite da je to sreća ili nešto...?

Earl 16: To jeste sreća, zato što se danas mnogi bave muzikom, ljudi zarađuju lude pare, ali ja sam to radio zato što volim, ali danas kad pare pristižu i tako to, mislim da je vredelo truda. Zadovoljstvo mi je da to radim, jer imam decu. Rege mi je zadovoljstvo – rekao je Earl.

ZIGGI RECADO

  

Ziggi Recardo je jedan od trenutno najuspešnijih i i najpopularnijih evropskih izvodaca „new roots” muzike. Za vreme njegovog nastupa mogle su se čuti pesme poput „Need to tell you this”, „Mery”, „Gonna leave you” kao i mnoge druge. Proćaskali smo s njim o njegovom putu ka vrhu, o tome šta rege predstavlja za njega i razlogu dolaska na naš festival.

Dom omladine: Kako si uspeo da stigneš do vrha i imaš li neki predlog za mlade ljude koji tek počinju?

Ziggi Recado: Što se mene tiče ja nisam na vrhu, već se trudim da izgrađujem ono što imam. Mislim da je to način na koji bi svaki mladi umetnik trebao da počne. Šta god da radite, morate se truditi da napredujete. Ja samo pokušavam da postignem što više svake godine, da moj put ide na gore, a ne na dole. Mislim da je to način da se ostane na dobrom putu.

Dom omladine: Šta rege predstavlja za tebe?

Ziggi Recado: Rege za mene je muzika u kojoj se pronalazim. Odrastao sam na Karibima te je glavna muzika koju sam mogao da čujem svaki dan na radiju bila soka, kalipso i rege, tako da je to veoma prirodna stvar za mene. Mislim da mi je veoma pomoglo u Evropi, to što se sada bavim rege muzikom, a dolazim sa Kariba, pa nisam morao da izgradim nešto ni od čega.

Dom omladine: Zašto je veliko ime kao što si ti večeras ovde sa nama?

Ziggi Recado: Zato što sam konačno pozvan da dođem u Srbiju. Bio sam u dosta mesta u Evropi, ali nikada nisam u Srbiji, te je ovo odlična prilika. Voleo bih da sam ovde sa svim članovima svog benda. To je jedino što će mi možda zasmetati, i pitam se kako će to biti, pogotovo na festivalu kao što je ovaj, sa svim ovim bendovima, jer želim i ja da sviram sa svojim bendom. Pored toga, lepo je biti ovde večeras, videti nešto novo, iskusiti različite delove sveta – rekao je Ziggi.

ASHER SELECTOR

Festival „Reggae Serbia 2011” završen je u nedelju u malom klubu Doma omladine kada je nastupao Asher Selecor, kome možemo zahvaliti za dovođenje velikih imena rege scene na festival. Stari gost i dobar znanac pančevačke publike u razgovoru s nama potvrdio je svoje utiske o festivalu i pojasnio je razvoj svog zanimanja za rege kulturu i muziku.

Dom omladine: S obzirom na to da ste iz Švajcarske, u kojoj nije toliko zastupljena rege muzika, kako ste je pronašli i kako ste se opredelili da se njome bavite?

Asher: Počeo sam ranih 70-tih, možda 1975. godine, i počeo sam preko Boba Marlija. Sredinom 70-tih sam bio s tim ljudima, a svi mi volimo rege muziku, da je slušamo i sviramo, tako da sam puno putovao, na Jamajku i tako to, a kad sam stigao u Afriku, i kad sam došao kući u Ženevu 90-tih, bilo mi je potrebno da verujem u nešto i počeo sam da usavršavam rege i da gradim i organizujem sve, da se ljudi što više upoznaju s tim. Rege muzika je lepa i kao što je Bob Marli davno rekao, ona će prekriti Zemlju kao voda, tako da ćete moći da slušate rege u Srbiji, u Kini, u Švajcarskoj i u čitavom svetu.

Dom omladine: Kada si i kako odlučio da odeš na Jamajku?

Asher: Prvi put ranih 70-tih, pošto volim rege i morao sam da dodirnem zemlju rege muzike, otišao sam na avion i otputovao na Jamajku i tamo sreo ljude, i to je bio prvi put da sam shvatio da rege muzika nije samo muzika već i duh života i jedna velika rastafari zajednica.

Dom omladine: Šta za tebe predstavlja rege?

Asher: Rege muzika je muzika rasta ljudi, koji je mogu upotrebiti da rašire poruku, tako da je rege muzika muzika s porukom, muzika za većinu ljudi.

Dom omladine: Pošto ovo nije tvoj prvi put ovde, da li si imao prilike da upoznaš našu kulturu, hranu...?

Asher: Prvi kontakt u Srbiji imao sam s rege grupom, upoznao sam „Del Arno Band”, a posle nekog vremena upoznao sam ih puno. Pošto sam vegetarijanac, ne jedem meso, a to nije lako u Srbiji, a srpska muzika je lepa, i zemlja je fina i veoma je volim.

Dom omladine: Šta danas misliš o festivalu?

Asher: Mislim da napreduje sve više i više, i sve je pozitivnije. Prvi put kad sam bio u Srbiji, pre 10 godina, festival je bio mali, ali je dao maximum i svake godine raste. Ljudi ovde zaista vole rege muziku i vole vibracije, tako da to rade srcem i svake godine sve više i više, a ove godine je bio bum.

Dom omladine: Možemo li te očekivati sledeće godine?

Asher: Veliki, veliki vajb! – izmumlao nam je nešto nerazumljivo ali veoma veselo i nasmejano iz čega smo zaključile da se sigurno s Asherom vidimo i sledeće godine.

T. Cukanić

S. Kujundžić

D. Joksimović