IRSKI PAPRIKAŠ

Beogradski bend „Irish Stew” nastupio je u petak 04. novembra u „Studiju 21” radi promocije novog albuma „New tomorrow”. To je bio povod da porazgovaramo sa članovima benda o njihovim počecima, promociji novog albuma i planovima za budućnost.

Dom omladine: Znamo da je bend osnovan 2003. godine, ali možete li nam reći nešto više o vašem početku? Kako ste zapravo oformili bend?

Nenad Gavrilov: Ta ljubav je počela u februaru 2003. godine, tako što smo Bojan i ja krenuli da sviramo neke tradicionale i to nam je krenulo. Onda se pojavio Ivan Đurić, ovaj lepi dečko sa kravatom, koji je svirao bas gitaru. Tada je svirao gitaru, a sada svira bendžo. Tako da je 26. juna 2003. godine bio prvi, javni nastup na radio Obrenovcu i posle toga 18. jula u Beogradu koncert.

Dom omladine: Šta vas je privolelo ka vrsti muzike koju svirate?

Aleksandar Gospodinov: Oni mali zeleni što skaču i gomila piva.

Bojan Petrović: Delim mišljenje sa Saletom. Oni mali zeleni što skaču, i malo veća gomila piva nego kod Saleta.

Dom omladine: Kako ste došli do naziva Irish Stew of Sindidun?

Ivan Đurić: Prvo smo oformili bend, pa smo mu tek onda dali naziv. Tada nas je u bendu bilo šestoro, i bilo je šest različitih ideja. I od šest ideja izabrali smo sedmu, tuđu. Zato što je to bio jedini način da se stekne neki kompromis.

Dom omladine: Povod vašeg dolaska je promocija novog albuma New Tomorrow, s obzirom na uspeh prethodna dva albuma, kakav prijem očekujete kod publike?

Ivan Đurić: Zaista, prva dva albuma su veoma dobro prošla, i mi smo sa trećim hteli da privučemo što veći broj ljudi. Zbog čega smo stavili album na besplatni download, na našem sajtu, i ne samo album već i aplikaciju koja bolje opisuje naš bend. Za sada to već daje rezultate. Vidimo da je sve to doprlo do ljudi i jako smo zadovoljni dosadašnjom reakcijom publike. Nadamo se daljem napretku.

Dom omladine: Šta planirate za budućnost?

Bojan Petrović: Nikada nismo imali neke velike, dugoročne planove i obično idemo postepeno. Prvi album je bio neka vrsta diplomskog, a drugi i treći su korak dalje. Očekujemo i sa sledećim da napravimo pomak. Tako da nemamo čizme od sedam milja već sedam hiljada koraka.

D. Joksimović
S. Kujundžić