DOLAZIMO U MIRU

U saradnji sa PanDEMOnijum studiom, u četvrtak, 13. decembra u „Malom klubu” DoP-a, održala se promocija novog albuma vrhunskog i uveliko poznatog sastava Melmac Riders. Novi album podrazumeva duplo izdanje koji čine studijski snimci na audio-disku i snimak koncerta iz Studentskog doma na DVD-iju.

Fenomenalni pančevački bend sastavljen je od četiri vrhunska muzičara s velikim iskustvom. Bend je oformljen je 2009. godine, a čine ga Vladimir Jezdimirović - Alf, Aleksandar Bukur, Lazar Kebić i Miloš Knežević. Nakon dugogodišnjih iskustva u brojnim bendovima svih žanrova iza sebe, stvorivši Melmac Riders-e, želeli su da publici ponude nešto novo i nesvakidašnje. Svirajući meddley aranžmane sastavljene od većih svetskih rock i pop hitova,  uspeli su da ne samo pančevačkoj, već i na teritoriji Srbije, izmame simpatije sadašnje kako starije tako i mlađe publike. Nešto vše o novom albumu, Alksandar Bukur, frontmen benda, nam je rekao:

- Napokon, nakon skoro godinu dana, bend „Melmac Riders” dolazi u miru, to jest, sa novim albumom pod nazivom „We Come in Peace” i dvd-jem „All Night Wrong”. Njega čini skup miksovanih pesama, a svaka pesma sačinjena je od više poznatih rock i pop hitova. Na taj način mi pravimo našu muziku od pesama drugih izvožača, ali napominjemo da to nije naša autorska muzika već se odričemo svih autorskih prava. Mi ovo radimo radi promocije i da bismo došli do nastupa i koncerata, prodaja nam nije u planu. Sardanja sa PanDEOnijumom je izuzetna zato žto smo upravo ovde snimili naš novi album kao i predhodni DVD, tako da je ceo taj odnos fenomenalan - objasnio je Saša.

Nadamo se da će se dobra saradnja između njih u buduće nastaviti, jer, kako smo mogli da čujemo i vidimo, novi album je bez premca, usled vrlo interesantnog pristupa, koji upravo zato što već znamo većinu seckanih, prelepljenih i kolažiranih pesama, uspeva da zabavi, podigne energiju i pokrene na dobre vibracije u telu i raspoloženju.

T. J.

 

BIOSKOP: „TREĆI KLJUČ”

Uprkos minusu koji je u ovim zimskim danima sve dublji, zimnici koja je sve tanja i snu koji je sve slađi, filmski program u Domu omladine i ove nedelje bio je solidno ispraćen. Pančevački filmofili opet su dokazali svoju odanost „Bioskopu” DoP-a, u sred srede okupvši se da odgledaju triler „Treći ključ” Zorana Tadića. A i kako ne bi kada nema ništa bolje od dobrog trilera na velikom platnu u Malom klubu, i šolje toplog čaja s nešto irskih fora sa severnih mora, da prostruji krv u žilama!

- Gledali smo „Treći ključ” Zorana Tadića. To je jedan iz serijala filmova koji su napravili tandem Pavao Pavličić i Zoran Tadić u Zagrebu. To je počelo filmom „Ritam zločina”, pa su „Treći ključ” i „San o ruži” zapravo kratke priče Pavao Pavličića - „Zagrebačke priče”. One su sve trileri. U filmu „Treći ključ” stvaranje napetosti dovedeno je do najlepšeg osećaja u jugoslovenskoj kinematografiji, koja nikada nije imala velike kriminalističke filmove. To su mahom bili dosta neuspeli pokušaji kao „Neka druga žena” ili „Doktor Mladen” (prilično slabi filmovi), i možda su dragi, ali u stvaranju napetosti potpuno su neuspeli. Tadić tu uspeva, i to je jedan razlog zašto film koji smo gledali odlično predstavlja jugoslovensku kinematografiju. S druge strane, ovo je jedan od najzanimljivijih krajeva u jugoslovenskoj kinematografiji, jer na kraju filma ne znamo šta je to što smo ceo film pokušavali da saznamo. Taj pristup filmu smo videli tek dosta kasnije kod Linča, gde film samoreferiše na sebe, kao u „Blue Velvet”-u i „Twin Peaks”-u. Recimo, u „Blue Velvet”-u na početku filma glavni junak pronalazi ljudsko uvo, i nosi ga u policijsku stanicu, a do kraja filma to uvo više se ne pominje, niti se daje do znanja čije je. Tako nas i u Tadićevom filmu sve vodi ka tome da saznamo o čemu se radi, i na kraju ne saznamo - objasnio nam je Ljubomir Radovanović, filmski urednik DoP-a.

Pošto uskoro počinje praznična euforija, koja je pomalo i okasnila ove godine, „Bioskop” DoP-a će na veliku žalost posetilaca napraviti kraću pauzu. A da ne biste i vi, dragi ljubitelji filma, bez svog omiljenog bioskopa izgubljeno lutali ne raspoznajući svoj cilj, predlažemo vam da, dok čekate, odgledate tričavih trideset dva sata već spomenute serije „Twin Peaks”, ili bilo šta od genijalnog Linča. A šta ćemo gledati nakon praznika, tačnije Srpske Nove, već nam je najavio Ljuba: „Gledaćemo „Zagrebačke priče”. To je set kratkih filmova nastalih u Zagrebu, i najnovija je produkcija iz 2012. godine”.

D. J.

REGGAE SERBIA FEST 2012

NI NA NEBU, NI NA ZEMLJI

Kako polako ulazimo u poznu jesen, sezonu čajeva i štrikanih čarapa, sve nam je neophodnije nešto što će nas ugrejati. Ako vam nedostaje ljubav, nemate dredove u koje ćete se obući, ili vam je radijator pokvaren, pančevački Dom omladine ima rešenje za vas, ili je makar imao pre tri nedelje. Topli zvuci reggea uspešno su ugrejali i zanjihali veliki broj ljubitelja, i to od petka, 16. novembra, kada je u našem gradu otpočeo peti „Reggae Serbia Fest”, manifestacija koja postaje sve zapaženija na međunarodnom nivou. Ovogodišnje izdanje festivala privuklo je više stotina posetilaca, koji su tokom tri dana proslavljanja reggae muzike i ideologije uživali uz neka od poznatijih imena svetske reggae i dub scene. Muzički program Doma omladine je u nedelji održavanja festivala potpuno bio u duhu reggae-a, pa je i četvrtak, 15. novembar, dan u nedelji rezervisan za tematske i akustične večeri, bio posvećen Bobu Marliju. Četvrtak nas je uspešno, ali lagano ubacio u raspoloženje za klaćenje, pa smo jedva dočekali taj famozni petak, i zvanični početak Reggae Serbia-e.

DOBRO, A NAŠE

Kao i prošle godine, pored odlične muzike i dobrog line up-a, organizatori su i ove pripremili zanimljiv prateći program. Ovog puta, činile su ga dve izložbe otvorene prvog dana festivala. Izložba „Glad”, delo je članova Foto kluba Doma omladine, a izložba crteža „Ljudska prava - borci i bitke”, sačinjena je od portreta boraca za ljudska prava i radova inspirisanih istorijskim događajima. Izložba „Glad”, koja je za temu imala svakodnevne borbe za preživljavanje sugrađana i sugrađanki, imala je za cilj da navede posetioce na razmišljanje o lošim životnim uslovima u kojima se nalaze mnogi, kao i da podstakne na želju da „pružimo ruku solidarnosti” onima kojima je potrebna. Druga izložba „Ljudska prava - borci i bitke”, obuhvatila je radove više različitih autora, čiji su portreti inspirisani tekstovima članova naše redakcije. Fela Kuti, Martin Luter King, Vilhelm Rajh i Klara Cetkin, samo su neka od imena čiji su portreti prikazani, uz naše tekstove o njima i njihovom radu.

Iako tokom ovog izdanja „Reggae Serbia”-e u Pančevu nije bilo maglovito, kao prošle godine kada se od smoga nije video prst pred okom, to nije predstavljalo nikakav problem. Pošto su Pančevci i Pančevke navikli da žive u oblacima, jedna posebna vrsta smoga, još od deset časova, obavila je Dom, a nasmejani rastamani i reggae ljubitelji šetkali su se naokolo i klatili prateći beat. Prvi dan festivala bio je rezervisan za domaće izvođače, pa su naši saundsistemi Jah Messenjah Soundsystem, Professor Tresha, Ras Tafarai i Solid Hi-Fi Sound vrteli muziku, uz fenomenalnu MC Darku, koja je okupljenje oduševila svojim pevanjem, a dimni efekti i njen prelep glas stvorili su utisak da smo na oblacima. Petak u Malom klubu otpočeo je i tekao kao i svaka domska reggae žurka, i publika je uživala u odličnoj muzici. Ipak, kada je Darka uzela mikrofon i druga po redu nastupala ove večeri, svojim veselim duhom razmrdala je i još više razveselila prisutne u Malom klubu. Neposredno pre nastupa gornjemilanovačke zvezde večeri, u odjekujućem domskom holu/galeriji prozborili smo koju reč s njom o solo albumu na kojem radi punom parom, odlasku iz ZAA benda i očekivanjima za predstojeći nastup:

OMNIBUS: Pošto radiš na prvom solo albumu, možeš li da ispričaš malo više o tome?

DARKA: Mnogo je teško raditi na svom albumu, naročito ako si žensko i radiš sama sve i moraš sve da platiš i organizuješ, ali mislim da ću do kraja godine izbaciti prvi singl. To je neka rege varijanta s malo više etno muzike. Imaćemo i truba i svega, tako da je dosta drugačija od reggae-a, ali je opet reggae. A što se tiče celog albuma, tek sledeće godine. Jednostavno, u Srbiji moraš ljude mnogo da cimaš i svakodnevno da zoveš i organizatore, i ljude iz studija i iz benda, i mnogo je teško sve to organizovati, ali biće to valjda okej. Ja se iskreno nadam i imam veru i radim svakodnevno na tome. Ovo je veliki projekat koji je već dugo u meni. Neki soul, rege, malo i r'n'b i malo hip-hop-a.

O: Bila si i u ZAA bendu, zašto si napustila ZAA?

D: Pa, ne znam. Ja sam nekako ZAA napustila ne fizički, već mentalno, zbog nekih materijalnih problema. ZAA je odlučio da mora brže da radi i brže da se organizuje i možda odmah da izbaci neki novi album i neki novi singl, ja nisam bila toliko spremna za sve to i onda sam izašla iz benda tako psihički, ali je ZAA odlučio da izađem i fizički. Možda je i bolje tako, nekako se sve to uklopilo.

O: Da li deliš mišljenje s fanovima da si srpska Erikah Badu i da li misliš da ćeš uspeti da dostigneš Eriku sa takvim fantastičnim glasom?

D: Pa ja bih jako volela. Par puta sam i sanjala da nastupam s njom. Ona je veoma uticala na sve to što radim, ali svako je drugačiji i ima drugačiju sudbinu i svako drugačije radi muziku. Možeš da upoređuješ dvoje, ali nikad nisu stvarno potpuno isti. Volela bih da budem tu, približno kao Erika Badu, jer je to ipak soul diva koju sam počela da slušam pre 10 godina, isto kad i rege. Videćemo šta će biti, sve zavisi od prvog singla, reakcije publike i koja se publika javi na to.

O: Šta očekuješ od večerašnje publike i festa?

D: Meni je uvek lepo u Pančevu, ljudi su pozitivni i uvek me lepo prihvate što je meni najbitnije, a ostalo kako bude, očekujem dobru zabavu. Dobar je ovaj festival, svake godine se lepo provedem, čak i kad ne nastupam meni je dobra organizacija.

Veče nastupa domaćih izvođača završeno je u pozitivnoj atmosferi, i, sigurni smo, s nestrpljivim iščekivanjem subotnjeg, ali i nedeljnog programa i jednog od najpoznatijih zvezda svetske dub scene, Mad Professor-a.

RASPECT CREW

Drugi dan Reggae Serbia-e, pored Trenchtown Rockers-a kao domaće podrške, bio je rezervisan za goste iz Švajcarske i Belgije. Nastupali su već dobro nam poznati Asher Selector i Raldo, a ove godine publika je mogla da čuje i Mattea, trombon, Keumart-a, fantastičnog beatbox-era, Mad Codiouf-a, DJ Skunk-a i Laurent-a iz Jah Work Sound-a. Ovih sedam izvođača, čine Raspect Crew, a njihove nastupe ispratile su stotine ljudi 17. novembra, u Studentskom domu.

Dvodnevni povratak u prelep Studentski dom, evocirao nam je uspomene na prošlogodišnje, četvrto izdanje festivala, kao i na mnogobrojne fenomenalne programe i nastupe koji su se u ovom prostoru održali. Nažalost, ovo je najverovatnije poslednji put da su vrata Studentskog (sada Svetosavskog) doma otvorena za publiku, one mlade koji se okupljaju na programima Doma omladine. Iako su završni radovi na novom prostoru DoP-a, „Apolou”, u procesu, verujemo da ništa neće uspeti da zameni prelep Studentski, čekale nas u Apolu suve šljive i planete, ili ne. Iako je kraj radova na „Apolou” bio najavljen za početak jeseni (!), na ovom „Reggae Serbia Festivalu” nismo imali priliku da u „Apolou” poletimo visoko, ali se nadamo da će, makar, sledeće godine to biti slučaj.

Tek nekoliko minuta pre početka nastupa Švajcaraca, pronašli smo Asher Selector-a, kao i uvek nasmejanog i raspoloženog za razgovor. Rastaman odgovoran za pronalaženje mnogih talenata u Švajcarskoj, koji im je i omogućio da nastupaju širom sveta, a samim tim i na našem festivalu, rekao nam je nešto više o svojim trenutnim projektima.

OMNIBUS: Da li smatraš da ovaj festival može da parira drugim većim festivalima na kojima si gostovao?

ASHER SELECTOR: Uživam u njegovoj umetnosti, dobrim vibracijama, ljudima koji se smeju, pozitivnosti i rege muzici. Rege muzika predstavlja jedinstvenu muziku, ljubav i poruku. Poruku dobrote, poruku Rastafarija. Gde god da je rege muzika postoje ljubav i dobre vibracije. „Reggae Serbia Festival” je festival dobrih vibracija i ljubavi.

O: Na čemu trenutno radiš? Da li pripremaš neke nove stvari?

AS: Da, radim na novom Raldovom albumu, koji će biti gotov za oko četri, pet meseci. Ali radim i sa Soundsystem-om, Najavibes bendom, sa svim muzičarima koji šire duh rege muzike.

O: Kako si toliki broj ljudi privoleo da se bave regeom, pošto imaš mnogo muzičara koji rade sa tobom?

AS: To je kao što sam rekao, dobre vibracije. Par puta sam nastupao na Jamajci, tako da sam upoznao sve muzičare, i živeo sam tamo, primio sam te vibracije. Kad si dobar i u muzici i u produkciji i zovneš muzičare, pa osetite dobre vibracije i kad vidim da se oni razumeju u muziku, u rege, dobrodošli su!

O: Šta se dešava s radio-stanicom koji si pokrenuo?

AS: Napravio sam pauzu od deset meseci jer sam povredio stopalo. Osećam da ću se uskoro povratiti na radio. To je radio koji emituje rege muziku u svako doba.

O: Kakvi su ti planovi za budućnost?

AS: U budućnosti ne vidim kraj rastafariju, dobrim vibracijama. Budućnost je samo dobrota sve vreme, imaćemo više vibracija, više regea, bolji svet. Svet sreće za ljude. Sreća je moje oružje! Neki ljudi imaju ovo, neki imaju ono, ja imam sreću i pokrećem ljude da se tresu.

Odmah nakon Ashera postavili smo par pitanja i trombonisti Matteo-u, koji je ove godine prvi put došao u Pančevo.

OMNIBUS: Kako si odlučio da sa soul, fank i ska muzke pređeš na rege?

MATTEO: Nije to izbor, kad slušaš rege muziku i osetiš vibracije u sebi znaš da moraš to da živiš. Tako da to nije izbor, ni odluka, jednostavno se oseti.

O: Dakle, nastavićeš da se baviš rege muzikom, nećeš da eksperimetišeš dalje, smatraš li da je to to?

M: Ne, smatram da je svaka muzika lepa i važna, i dalje sviram sve.

O: Koji su tvoji planovi za budućnost, pripremaš li nešto novo?

M: Već neko vreme sarađujem s Ašerom, tako da ću svirati što je duže i više moguće svoju muziku i svoj trombon. Širiću pozitivne misli i dobre vibracije. Ostaću u saradnji s Ašerom i sledećeg puta imaću više da pružim.

Nakon Asher-a i Mattea, koji je bio raspoložen da nam i nešto kratko odsvira, proćaskali smo i s Raldom, čovekom fantastičnog glasa, čiju smo izjavu za razliku od prošle, ove godine uspeli da dobijemo. Raldo nam, dakle, ove godine nije umakao, a i nije mogao s obzirom na povredu članka. Zarobili smo ga u backstage-u, pa nam je ispričao više o tome na čemu trenutno radi, kao i svoje mišljenje o festialu.

OMNIBUS: Šta misliš o Reggae Serbia Festivalu?

RALDO: Veoma je lepo, volim svaki put kad dođem ovamo da sviram. Ovo je treći put da dolazim u Srbiju i svaki put kad dođem dobijem veliku nagradu od publike, i ljudi koji vole i smeju se i šire dobre vibracije. Volim to!

O: Kad možemo očekivati album na kojem radiš?

R: Početkom sledeće godine, verovatno na proleće.

O: Da li ti je zbog povrede noge bilo teško da dođeš ovamo?

R: Dolazak nije bio težak, ali nastup nije bio lak. Nisam uspeo da dam sve od sebe, jer kad trebalo da sednem, nastavio sam da stojim i osećao sam bol u nozi, ali izdržao sam.

O: Kada si zavoleo rege muziku?

R: Teško je reći. Znam za Bob Marlija od malih nogu i oduvek sam ga voleo, otprilike sam ga zavoleo sa deset godina, kada zapravo nisam ni znao šta je rege. Ali došao sam u svet regea s dvadeset dve-tri godine, dakle pre desetak godina. I pre sam se bavio muzikom ali drugom vrstom. Bio sam u ska bendu, a kad sam bio mlađi svirao sam fank. Oduvek sam se bavio muzikom, ali regeom sam počeo pre desetak godina. Naročito pre sedam godina, kada sam zašao dublje i upoznao Ašera.

O: Kako si došao u kontakt s Ašerom?

R: Živimo u istom gradu, u Ženevi, u Švajcarskoj, a Ašer je tamo mnogo poznat. Ako živite u Ženevi i volite rege morate da znate Ašera, jer je on doneo rege kulturu tamo. Sreli smo se u Ženevi, zapričali, slučajno sam spomenuo mu da pevam i pozvao me je da radim s njim, možda godinu, dve, pa ćemo videti kako bude išlo. Već sedmu godinu sarađujemo, dobra smo kombinacija - rekao nam je Raldo, i uz osmeh dodao: „Veliki pozdrav Domu omladine, veliki pozdrav Pančevcima, jer ih volim i volim vas, i nadam se da ću se uskoro vratiti”.

LUDI PROFESOR POKIDAO

Poslednjeg dana festivala pored tri domaća izvođača, beogradskih „Che Guerillaz-a” i zelenoprstih Nišlija „Greenfingers-a”, kao i dancehall DJ-a Shone Alcapone-a, predstavili su nam se i lokalnoj publici dobro poznati Švajcarci „NajaVibes”, koji su prošle godine slamali srca mlađanih Pančevki, i to u paketu s legendarnim MC-jem Rootwords-om. Željno iščekivan ove godine bio je i britanski velikan reggae i dub muzike, Mad Professor, koga smo imali priliku da slušamo u tandemu s Joe Arriwa-om.

Što se tiče domaćih izvođača, pokazali su šta umeju nešto ranije, pa su samim tim i njihovi nastupi slabije ispraćeni. Che Guerillaz-a se sećamo još od prošlog festivala, po izuzetno energičnom nastupu na promo žurci za četvrti „Reggae Serbia”, u „Studiju 21”, i vapajima publike za izlazak na bis. Mladi Beograđani i Beograđanka potrvdili su nam da policija misli da zna šta to kriju, i, kao što je i očekivano, održali još jedan odličan nastup. Greenfingers-i iz Niša, za nas su bili nešto novo, i prvi put smo uživo slušali ovu simpatičnu sedmorku.

Švajcarski sastav, koji je svoju karijeru uz Asher Selector-a otpočeo još 2006. godine, ponovo je održao odličan nastup uz koji su svi, a pretežno ženska populacija, veoma uživali. Zajedno s Rootwords-om, američkim MC-jem koji je odrastao u Evropi, preneli su odličnu energiju na publiku, i dali i više nego savršen uvod u ono što smo svi iščekivali. Švajcarci su pokazali da znaju znanje, šireći svoje pozitivne vibracije. Odmah nakon nastupa Najavibes-a, kratko smo porazgovarali s frontmenom benda, Léo Marin-om.

OMNIBUS: Čuli smo da veoma voliš „Rege Srbija Fest”, možeš li da objasniš zašto?

Léo Marin: Zato što su ljudi ovde u Srbiji, u Pančevu, tako srdačni da se zaista osećaš kao kod kuće. Prvi put kada ih vidiš svi ti se javljaju i govore „Zdravo, zdravo! Kako si?” i smeškaju se. Kada ih zabavljaš, oni igraju i pevaju i daju ti sebe. Pančevo i Srbija su divni.

O: Kakav je uticaj na tebe imao snimanje drugog CD s Mad Professor-om?

LM: Bilo je zasita neverovatno, zato što smo imali priliku da zakoračimo dalje i snimali smo u studiju, i mogli da vidimo kako to sve funkcioniše. Sve je to veoma ludo, zato što su tako profesionalni, jer su toliko mnogo stekli u svojim životima što se tiče ostvarenja u muzici. To je bila velika avantura za nas zato što smo napredovali.

O: Šta misliš o Mad Professor-u kao muzičaru?

LM: Mislim da je sjajan zato što je bio producent mnogim muzičarima, i organizovao mnogo nastupa. On je takođe veoma kreativan.

ROOTWARDS, muzičar s istorijom koji trenutno radi na novom EP-u, vidno zadovoljan ali i izmoren od nastupa, podelio je s nama svoje utiske:

- Ovaj festival me je doveo najistočnije u Evropi, od mesta koja sam posetio. Jedino dvoje crnih ljudi koje sam video ovde su Mad Professor i njegov sin. A živeo sam u Australiji, na Zlatnoj obali, istoku Australije, ali tamo još uvek postoje Aboridžini, dok je ovde sve drugačije. Grad je veoma star i ima istoriju. Možeš da osetiš patnju i bol, tako da je to što sam doveden u ovo okruženje, nešto što pre nikada nisam iskusio - rekao je Rootwards.

Tek par minuta pre izvanrednog predavanja o dub-u, koje je i kasnilo pošto su se znatiželjni novinari zadržali Profesora u backstage-u, velikan dub-a odgovorio je i nama na par pitanja.

OMNIBUS: Kako si uspeo da stvoriš prirodan zvuk koristeći elektronsku opremu?

MAD PROFESSOR: Kada sam ušao u svet muzike stvari su bile potpuno drugačije nego sada zato što kada neko ima samo trideset godina teško mu je da zamisli sve to zato što mi nismo imali kompijutere  u muzici. Mislim ako čuješ pesmu u kojoj se nalaze bubnjevi ti bi znao da da neko svira te bubnjeve. A ako čuješ zvuk trube očekuješ da je i neko svira, jer mi nismo imali stvari snimane na kompijuteru i semplovane zvuke, ništa slično tome. Danas nije to tako teško. Ako ti treba neko da svira određeni instrument ti nađeš tu osobu ali jedini problem je novac zato što muzičati koštaju.

O: Kakav je uticaj na tebe imao Bob Marley?

MP: Prvi put kada sam čuo Boba shvatio sam da je drugačiji od ostalih ljudi, od sve muzike iz okoline - njegova muzika je imala neku vrstu moći. Prva pesma koju sam čuo bila je ’Duppy Conqueror’, a druga ’Small axe’: „Ako si ti veliko drvo, ja sam mala sekira, i spremna sam da te isečem”... On je imao običaj da stavlja svakodnevni govor u pesme. Znate, nije bio poznat jer je svirao na mestima za oko 150 ljudi. A kada je sva ta stvar s rastamanima postala popularna počeo je da se pojavljuje u novinama, nacionalnim, s egzotičnim naslovima. To je bio prvi put da je rastaman bio u nacionalnim novinama. Ja sam video kako se sve to razvija, a ljudi su postali radoznali oko cele te stvari. Mi smo bili veoma srećni, zato što nas je predstavljao, nas i našu generaciju. I kada smo shvatili da umire, msili smo da je to samo šala. Rege se nikada nije oporavio od smrti Bob Marlija.

Kada je Ludi profesor konačno stupio na scenu, uzbuđenje se, naprosto, osetilo u vazduhu. Stotine okupljenih, hipnotisano klimajući glavama, ispratilo je zasigurno najbolji dub zvuk koji je već godinama proizveden u našem gradu. Pomahnitala masa zadovoljno je skandirala, a i više nego dobra atmosfera održala se  do samog kraja nastupa. S velike miksete, pa kroz zvučnike, doplivavao je savršen zvuk, i to najveći reggae hit današnjice, a Mad Professor uz podršku Joe Ariwa-e, pokazao je i dokazao koliko je zapravo veliki. Nastup Ludog profesora najbolje je predavanje ikada održano na ovom festivalu, i ostaće zasigurno upamćeno, pa smo sigurni da nema boljeg zaključka ovom fantastičnom putovanju u oblake, na kojima smo se njihali uz off-beat ritmove. Ostaje nam samo da iščekujemo naredno, šesto izdanje „Reggae Serbia Festivala”, i da se nadamo da će naš mali grad ugostiti još nekog od velikana dub i reggae muzike, zato što je nastup Mad Professor-a bio pun pogodak.

Sofija Kujundžić
Tamara Jovanović
Foto: Natalija Stojanović & Aljoša Dakić

BIOSKOP: „DRUŠTVENA IGRA” I „POGLEDAJ ME, NEVERNICE”

Zamislite da je četvrtak ujutru, pijete prvu jutarnju kaficu i sedate da prelistate novine. Sveže iz štampe, „Pančevac” je sada stigao u vaš dom, zahvaljujući vašoj vrednoj ženi koja ga je kupila prilikom povratka s pijace. Prvo što vam privlači pažnju, još na prvoj strani, jeste poziv građanima za audiciju za film, i za razliku od uobičajenih, ova audicija traži ljude svih profesija koji će glumiti ono što žele. Trideset ljudi biva izabrano, i oni, glumeći po prvi put u životu, sami stvaraju film uklapajući svoje likove. Ova neverovatna priča se zapravo i odigrala, i to pre četrdeset godina, kada je Srđan Karanović u novinama objavio oglas.

Upravo ovo ostvarenje, „Društvena igra”, bilo je jedno od dva koja su se našla na repertoaru 05. decembra, u sredu, u „Bioskopu” Doma omladine. Filmovi Srđana Karanovića, ponovo su privukli pažnju pančevačkih alternativaca, koji su u njima uživali od 22 sata, u Malom klubu DoP-a.

- Gledali smo dve televizijske forme, televizijske uretke Srđana Karanovića, iz '72. i '74. godine, „Društvena igra” i „Pogledaj me nevernice”. To su dva možda najbolja proizvoda televizije Beograd sedamdesetih godina, originalne televizijske forme koje se na kraju vrlo teško mogu prepričati ili reći tačno o čemu se radi. U „Društvenoj igri” Điđa Karanović je objavio oglas da traži glumce. Javili su se ljudi svih profesija, i dobio je sedam hiljada pisama. Od tih sedam hiljada, oni su izabrali trideset najpitoresknijih i napravili film u kome svako glumi ono što želi. Mnogo kasnije mi smo dobili jednu ružnu televizijsku formu, reality show, u kome je zloupotrebljen taj kod Karanovića prepoznat neverovatan aspekt televizije da može da se izvede jedan običan čovek pred oko kamere i da se pokaže njegova suština. Projekat Điđe Karanovića je takođe zanimljiv jer je to možda najčešće pokušavani sequel. Pošto on na određeni način predstavlja to vreme, i vreme se dobro prepoznaje u tom filmu, postojao je pokušaj '80. godina da se snimi nova „Društvena igra”, koja će u stvari predstavljati izraz '80-tih, pa u '90-tim '90-tih godina, i svaki put su postojale takve akcije ali nikada niko nije snimio „Društvenu igru 2”. Drugi projekat koji gledamo jeste „Pogledaj me, nevernice”, koji je jedna, možda, bizarna doku-drama - ispričao nam je o filmovima Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.

Naredne nedelje, na repertoaru će biti „Treći ključ”.

- To je možda najnapetiji triler od malog broja trilera jugoslovenske kinematografije, a možda je, i najzanimljivije građen i zbog nečega vrlo često izbegavan. Reditelj je Zoran Tadić, fantastičan reditelj koji je napravio četiri filma, i sva četiri su mala remek dela, zbog jednog osobenog rukopisa filma - najavio je Ljuba.

D. J.

BIOSKOP: NEVINOST BEZ ZAŠTITE

Najjači Srbin koj je pao s visine „na golome betonu”

Klasik jugoslovenskog filma, dokumentarac „Nevinost bez zaštite”, poslednje je ostvarenje prikazano  u okviru novembarskog filmskog programa u Domu omladine. Publika se, kao i svake srede, okupila u Malom klubu, da bi pogledala još jedno u nizu odličnih filmova, ovog puta iz 1968. godine, režisera Dušana Makavejeva. Ostvarenje je ispratila ekipa vernih filmofila, koja ne propušta programe sredom. Više o samom filmu i razlogu zašto je baš on prikazan na velikom platnu, rekao nam je Ljubomir Radovanović, filmski urednik DOP-a:

- Gledali smo film „Nevinost bez zaštite”. To je jedan od filmova za koji očekujem da je publika već videla, ali je takav da se gleda ponovo, i pri svakom gledanju dobija novi aspekt. Još jedan razlog zašto je baš ovaj film ovde, jeste način njegove naracije. Kao što smo imali filmove koji se bave praćenjem violine i magarca umesto čoveka, tako i ovaj film ima svoju specifičnost. On je primer nelinearne filmske naracije: više priča ide istovremeno i one ustvari zbog te nelinearnosti postižu efekat, a pri tome ne postoji praktično nikakva jedinstvena priča koju nam pričaju. Nema početka, sredine i kraja, tako da su segmenti potpuno slobodno birani i postavljeni, i samo tako predstavljaju sredinu. Ovo je film koji je Makavejev snimio između svojih filmova, kada je završio „Ljubavni slučaj službenice PTT-a” i odlučio da napravi pauzu, da razmisli o tome šta će praviti dalje. U međuvremenu, napravio je jedan mali dokumentarni film. Na kraju, ovo je ispao film za koji je dobio najveći broj nagrada u svetu, i koji, po mišljenju kritičara, najbolje reprezentuje poetiku Makavejeva - objasnio je Ljuba.

Što se tiče programa za narednu sredu, on još uvek nije poznat, ali smo sigurni da će se na repertoaru naći još kultnih filmova. Za više informacija, možete posetiti sajt Doma omladine, i pročitati šta će se sve dešavati ovog meseca.

D. J.

INNA DEEP SESSION VS DJ RAID

Raid protiv IDS-a & dubstep protiv drum-a

I nakon dužeg niza dobrih žurki koje ispunjavaju „Mali klub” DoP-a iz nedelje u nedelju, i ovaj petak, 23. novembar, završen je jednom od boljih atmosfera i zvukovima koje nas pravili DJ Raid (Marchelo i Filteri) i DJ Bitz, Edge MC i VJ Witness (InnaDeep Session).  

Rade Sklopić, poznatiji kao DJ Raid, jedan je od stalnih članova ekipe Marchelo i Filteri. Rođen je ’85 u Vršcu, a s petnaest seli se u Švajcarsku, gde počinje da se bavi DJ-ing-om. Svoj talenat iskazuje pobedom na Scratch takmičenju u Švajcarskoj, a kasnijim radom i raznim gostovanjima, uspeva da se probije na scenu. I nakon što se njegovo ime našlo u istom rangu s nekim od legendarnijih imena DJ sveta, Rade Sklopić, vraća se u Srbiju gde danas, zajedno s ostalim članovima Filter Crew-a, hara po svetu.

Inna Deep Session je serijal drum and bass žurki, pokrenut 2009. godine od strane DJ Bitza i Edge MC-a u Beogradu. DJ Bitz, deleći gramofone s najzvučnijim domaćim i stranim DJ-evima, ističe se po preciznom miksanju i za njega svojstvenom i prepoznatljivom izboru muzike koji može da se okarakteriše kao Deep drum & bass.

Egde MC, lirički deo ovog trija, svoje sposobnosti pokazuje kroz desetogodišnji rad na nastupima širom zemlje kao jedan od frontmena hiphop grupe Fast Flowz. Karakteriše ga prepoznatljiv „multistylable flow”, rime s dvostrukim mišljenjima i uvek aktuelnim dosetkama vešto interpretiranim na engleskom i srpskom jeziku. Krajem 2010-te, dvojac počinje saradnju s VJ Witness-om koji ubacuje vizuleni nastup u IDS. Video radovima počinje da se bavi 2003. godine, a 2006. priključuje se pančevačkom bendu Iskaz i Svedoci, s kojima belezi brojne nastupe po celoj Srbiji.

I nakon što su se sva trojica člana IDS-a napokon sudbinski spojila, svoj takođe sudbinski korak prave izbacujući Inna Deep Sessions Vol.3, 2011. godine, koji sadrzi video zapis za celokupni mix, sasvim nov pristup čak i na globalnoj muzickoj sceni.

Muzički obračun između dubstepa i drum-a propraćen je pozitivno atmosferom i razigranom publikom, koja je đuskala i uživala uz previše dobre zvuke večerašnjih izvođača. Obračun je završen pobedom oba zvuka, gde niko nije izgubio, tj svi su pobedili.

T.J.

MARDELJANO JE U KUĆI

Napokon, i nakon otkazanog koncerta u septembru, dugo očekivani mlađani reper, Miloš Stojanović, poznatiji kao Smoke Mardeljno (Mrak Klan), nastupio je 24. novembra u „Malom klubu” DoP-a. Ove večeri su nam, pored njega, repovali i Coa DNK i Code, a u pozadini, muziku je vrteo DJ Papa Zho.

Smoke-i, beogradski-voždovački reper, član je Mrak Klan-a, koji pored njega čine Džiboni i Poblo. Takođe je deo izdavačke kuće LTDFM, a svoj prvi EP album izbacuje pod njihovom etiketom, a više o svojim počecima i stavovima što se tiče ove muzike, Mardeljano nam je dobrom voljom rekao:

OMNIBUS: Kada si počeo da se baviš rep muzikom,  kao su ti počeci izgledali i na koga ili na šsta si se ugledao kada si počinjao?

MARDELJANO: S trinaest ili četranest godina snimio sam prvu pesmu na mikrofonu za četovanje improvizovajući stavivši čarapu na njega. A uzor?... Pa, Hiphopium kec, ono, pesma Muzej, Juice i X3M, to me je najviše nateralo da počnem da se bavim ovim. Hiphopium je izašao 2002. godine, a ja sam, mislim, 2003. kupio kasetu koja mi je bila prva u životu, a zatim sam čuo pesmu Muzej, X3M-ovu strofu, i sebi sam rekao da ću kad tad, ne znam kako, ali upoznati ovog lika. Od tada sam imao želju da se bavim rep muzikom.

O: A što se tiče stranih izvođača?

M: A od stranih izvođača...pa zbog raznih stvari koje su mi se izdešavale, nisam imao mogućnosti da čujem. Kanije sam upoznao rep, i tek sada sam u nekoj početnoj priči upoznavanja.

O: Kakvo je tvoje viđenje današnje rep scene?

M: Moje viđenje scene je, konkretno, da su to ljudi koji rade prave stvari, koje volim da čujem. Ja se poistovećujem s tim u svakom trenutku. Sve ostalo, nema šta da slušam, to ne pripada našim stvarima i to za mene nije scena. Scena su ljudi koji se poštuju, to smo mi, a majmuni koji repuju za pare nisu ’scena’, oni su ’biznis’. Mi smo ulični umetnici, buntovnici, mi repujemo za rep, ni za šta drugo.

O: Nešto više o EP albumu?

M: U početku sam hteo da sve te pesme izbacim kao singlove, a onda smo skapirali da ima dovoljno njih za EP. Stiven se iscimao oko svega toga, i na kraju je ispalo sve kako treba. Sada nastavljam da radim. U planu su svakakve neke stvari, još ćete videti - ispričao nam je Mardeljano.

Na pitanje šta bi bio da se ne bavi rep muzikom, Miloš nam je odgovorio da je još kao mali čuo za reč ’ginekolog’, i da ju je koristio uvek kada ga neko pita: „Šta bi voleo da budeš kad porasteš”, pa se tim odgovorom poslužio i ovog puta.

„Mali klub” je bio prepun pravih slušalaca pravog zvuka. Atmosfera je bila više nego ’reperski nastrojena’, a Mardeljano nam je, kao i ostali izvođači ove večeri, dokazao da rep, ipak, ne umire. Naprotiv.

T. J.

BIOSKOP: BALTAZAR

Ako ste u sredu, u 22 sata, prolazili pored Doma omladine, mogli ste iz Malog kluba čuti glasan zvuk zvona, nalik na ona koja se vezuju kravama i ovcama za vrat. Ali ne, to ipak nije stado u sred Pančeva ili nekakav „performans” KUD-ova koji imaju probe u istoj zgradi, već početak jednog od značajnijih filmova francuskog režisera Roberta Bresona. Dok se na velikom platnu pojavljivalo lepo, crno magare, a zvonjava se prolamala, polako smo utonuli u Bresonov svet, gledajući uvodne scene Baltazara, crno-belog ostvarenja iz '66. godine.

Glavna inspiracija za stvaranje filma čiji je glavni glumac magarac, bio je roman „Idiot”, Fjodora Dostojevskog, a Breson je pri stvaranju „Baltazara” težio ka tome da kroz život magarca, i nesrećne stvari koje mu se dešavaju, prikaže sedam smrtnih grehova. Životinja je uzdignuta poput sveca koji trpi loše stvari, nikada se, pritom, ne bunivši zbog svoje sudbine. U svom prepoznatljivom minimalističkom stilu, Breson je uspeo da prenese jednu tešku emociju, dobivši, pritom, i više nego sjajne kritike od mnogih renomiranih filmskih kritičara. Iako je film bio prikazivan više puta proteklih godina u Pančevu, a i Breson ima još filmova koje Pančevci i Pančevke rado isprate, filmofili su se ove srede okupili u Domu omladine baš zbog jednog magarca.

- Gledali smo „Baltazar”, Roberta Bresona. Teško je govoriti o ovom filmu odmah posle filma zato što on na određeni način menja čoveka i dovodi ga u jedno stanje, to je Bresonov trik. On uspeva da vas tokom filma uvuče u svoj svet na takav način da zakonitosti tog sveta nekako počinju da se projektuju na vašu stvarnost. Ovo je jedan težak i mučan film. Breson vidi svet bez emocija, ljude koji rade stvari u koje ne veruju, u kojima ne vide razloga, ali ih opet rade s nekim ubeđenjem. Najpozitivniji junak je sam Baltazar, a ljudi su kao nekakvi pajaci koji mehanički idu za zadatim stvarima koje ih ne vode nikud. Kompletan Bresonov pristup, način, poetika, bivaju prekriveni emocijom koju film ostavlja, i s ovim filmom se ne možete raspravljati. Ne možete da dođete u poziciju da neki od stavova dovodite u pitanje. To je zato što on ne pokreće filozofska pitanja, nego vas emotivno vodi tamo gde hoće. Nije režirana priča, već emocija - rekao je Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.

Nakon dve nedelje prikazivanja filmova čiji glavni akteri nisu ljudi, sledeće srede u okviru „Bioskopa” gledaćemo jugoslovenski klasik. U pitanju je „Nevinost bez zaštite”, Dušana Makavejeva.

- To je film koji svi znamo, ali niko nije odavno gledao. Radi se o ostvarenju koje je Makavejev snimio posle „Ljubavnog slučaja službenice PTT-a”, kada je hteo da napravi pauzu i ne snima filmove par godina - najavio je Ljuba.

D. J.

PANČEVO - RIJEKA - SPLIT - KNJIŽEVNOST

Usled nedostatka prostora prouzrokovanog kvarom na električnim instalacijama u prostorijama Omladinskog resursnog centra, URLIK (ciklus književnih večeri, čitanja dramskih tekstova i projekcija filmova), već drugu nedelju za redom zbiva se na različitim lokacijama u gradu. Nakon što su Marija Milosavljević i Miloš K. Ilić prošle srede organizovali projekciju filma u Malom klubu Doma omladine, ovog utorka održano je književno veče, posvećeno radu pesnika Ivana Tulića i predstavljanju njegove zbirke priča „578”.

S obzirom da je „urlikanje”, koje je trebalo da se održi u galeriji „Dvorište”, planirano u istom terminu kao književno veče Franka Bušića u galeriji „Elektrika”, Urlici i Bušić odlučili su da ipak spoje svoj program, i u Elektrici udruže književne snage i zainteresovanu publiku. Uvodnu reč dali su Marija Milosavljević i Vladimir Palibrk, organizator književne večeri Franka Bušića. U prijatnoj atmosferi „Elektrike”, program je otpočeo nakon dvadeset časova, i održao neformalan karakter sve do samog kraja.

„578”

U tandemu s Nerminom Gogalićem iz Rijeke, Ivan Tulić je prošle godine objavio zbirku „578”, sačinjenu od sedam Ivanovih i pet Nerminovih priča. Naziv ove zbirke označava kilometražu koja razdvaja Pančevo i Rijeku, a kao i naziv, i izuzetno simpatične ilustracije na koricama zbirke povezuju ova dva grada: prednja simboliše Rijeku, a zadnja Pančevo.

- Kada je Facebook bio u razvitku, 2008. godine, našli smo se na stolu za poker. Mi smo bili ekipa od tri Srbina koji smo zapravo bili fini prema Muslimanima, Crncima, Hrvatima... I Nermin se zaprepastio, pošto nije verovao da je to moguće. Shvatio je da smo dobri momci, poslao nam je neke razglednice iz Montreala gde je tada bio. I onda je jednostavno priča krenula na to da li nešto čitamo, shvatili smo da i pišemo obojica, pa se posle pojavio taj opštinski konkurs. Prošli smo konkurs i shvatili da imamo dve priče. To je trajalo nekih godinu dana i onda smo našli štampara - rekao je Tulić, objašnjavajući kako je zapravo došlo do saradnje s Gogalićem.

Pretežno mlađa publika, u izuzetno pohvalnom broju, i ove nedelje ispratila je URLIK, uživajući u neformalnom predstavljanju Tulićevog rada. Nakon što su zainteresovanoj publici podeljeni besplatni primerci zbirke „578”, scenu su preuzeli Franko Bušić iz Splita, i njegova mlada koleginica, beograđanka, Jovana Baćanović.

Lino lada, plazma i nitkovi

Književni program u „Elektrici” nastavljen je srpskohrvatskim performansom, izvedenim po ideji Jovane Baćanović, a za njega je korišćena „Plazma”, srpski, i „Lino lada”, hrvatski proizvod, koje su umetnici jeli simbolišući povezivanje Hrvatske i Srbije. Nakon izuzetno zanimljivog performansa, kom se i publika priključila, Franko i Jovana naizmenično su čitali svoje pesme, i okupljenima predstavili svoj rad. Zanimljiv spoj ova dva umetnika, prethodno veče nastupao je na „Spoken Poetry Festivalu” u Beogradu, gde su stigli čak do finala, a Jovana nam je u razgovoru i potvrdila da će dalje saradnje sigurno biti.

- Upoznali smo se pre godinu dana, i ovaj performans bio je moja ideja. Kada je on prvi put gostovao u Beogradu počeli smo saradnju, a kada sam ja bila u Splitu to se nastavilo. U principu, radimo svako za sebe, ali kad god imamo priliku, kada sam ja tamo ili on ovde, nešto zajedno napravimo. Što se mene tiče, trenutno tražim sponzore da izdam samostalnu zbirku pesama, pošto je prva zbirka koju sam objavila bila u saradnji s četiri autora, a sada bih želela da izdam samostalno izdanje - rekla je za „Omnibus” Jovana Baćanović.

Franko Bušić je umetnik iz Splita koji je do sada svoj rad više puta predstavljao pančevačkoj publici. Ove večeri, za nas je odabrao pesme iz zbirke „Nitko nitkov kao ja”, a, takođe, imali smo priliku da vidimo i neke od njegovih stripova. Publika je mogla da izabere i dobije neki od njegovih radova, a Bušić je takođe delio i primerke svoje zbirke. Veče je proteklo u savršeno prijatnoj atmosferi, i čitav ovaj događaj potvrdio nam je koliko je, zapravo, sarađivanje i poštovanje između dve naše pomalo zavađene nacije, Hrvata i Srba, moguće. Da li je književnost ta koja može izmiriti nesuglasice i biti prvi korak ka boljim odnosima s našim komšijama pokazaće vreme (kao što ga je i pokazivalo u ove varijante odnosa). Nadamo se samo da će češće dolaziti do ovakvih pokušaja izlečenja, i samim tim saradnje između umetnika, s obzirom na kvalitet proizvoda koji tom saradnjom nastaje.

D. J.
Foto: Iiv Rajić

BIOSKOP: CRVENA VIOLINA

Nakon prošle srede, koju je obeležila izuzetno velika zainteresovanost za filmski program, i ove nedelje „Bioskop” Doma omladine nastavio je u tom maniru. Uz vernu publiku koja uvek isprati filmski program, projekcija još jednog ostvarenja vrednog gledanja protekla je u opuštenoj atmosferi.

- Gledali smo „Crvenu violinu”. Volim da insistiram na tome da je u pitanju kanadski film. Ne samo zbog toga što je kanadski, već da bih ga odvojio od američkih filmova. Ovo je još jedan od serije američkih filmova koji nisu glupavi, i zbog toga je važan. Takođe, vrlo dobro prikazuje šta u stvari jeste kanadski film. Kanadski film se nalazi negde između američkog i evropskog filma, ukoliko bi za američki film smatrali holuvudsku produkciju, a za evropski film vezali imena kao što su Bergman, Antonioni, Felini... Takođe, u naporu da ovde ne prikazujemo ono što smatramo ordinarnim filmovima, gledali smo ovo ostvarenje. Jer, „Crvena violina” jeste vrlo specifičan film. Prati jednu violinu kroz vekove i u glavnom glumcu filma se krije njegova različitost - rekao je za „Omnibus” Ljubomir Radovanović, urednik filmskog programa u Domu omladine.

Ovo ostvarenje prati savršenu crvenu violinu i njen put kroz vekove, pet zemalja, i ruke različitih ljudi, sve dok ne stigne do aukcije, na kojoj dobija sledećeg vlasnika. Film je režirao Frensis Žerar, u koprodukciji učestvovale i firme iz Italije i Velike Britanije. Ideja o ispredanju ovakve priče potiče od Stradivarijusove Red Mendelssohn violine iz 1721. godine, koja je u posedu Elizabet Pitkejrn još od njene šesnaeste godine, kada ju joj je deda kupio za rođendan, za tričavih 1.700.000,00 dolara, i iako se u filmu govori da je razlog za njenu posebnu boju to što je ofarbana krvlju, ova nadasve jedinstvena violina dobila je ime isključivo zbog posebne crvene štrafte nepoznatog porekla, u njenom gornjem desnom uglu.

Naredne nedelje ćemo takođe gledati  film koji za glavnog glumca nema osobu. Nakon što je to ove nedelje bila violina, iduće će biti magarac, i to u režiji jednog od najvećih imena filma, Francuza Roberta Bresona.

- Iduće nedelje ćemo definitivno gledati remek-delo, Bresonov film „Baltazar”. Breson je čovek koji je neizbrisivo upisan u istoriju filma. Inače, filmovi su ukrašeni s hiljadu stvari, a Breson jednostavno to nije radio. Iskreno se nadam da će se ljudi koji vide „Baltazara”, ili bilo koji Bresonov film, vratiti ovom autoru, i preili kasnije pogledati sve njegove filmove, a svaki je remek-delo. Breson nije autor koji ima bolje ili lošije filmove, svaki je sasvim urađen do kraja. To je razlog zašto ćemo njega gledati - rekao je Ljuba.

D. J.

URLIK: THE BOTHERSOME MAN

U okviru ciklusa književnih večeri, čitanja dramskih tekstova i projekcija filmova - URLIK, koji su Marija Milosavljević i Miloš K. Ilić organizovali u okviru Omladinskog resursnog centra Pančeva, u sredu, 07. novembra, u Malom klubu Doma omladine održana je projekcija filma ''The Bothersome Man'' iz 2006. godine. Reč je o norveškom filmu režisera Jensa Liena, rađenom prema scenariju Pera Šrejnera.

- Izabrala sam ovaj film, pre svega, jer mi je bila interesantna činjenica da je scenario bio namenjen za radio-dramu. Scenarista Per Šrejner je hteo da napiše horor za radio, pa je Jens Lien pročitao scenario, i nije mogao da zaspi te noći od utiska. Već sutradan je, kako kaže, znao da će po toj priči snimiti film - rekla je za „Omnibus” Aleksandra Pavlović, kao selektorka.

Jens Lien, četrdesetpetogodišnji režiser, sarađivao je s Perom Šrejnerom i pre ostvarenja ''The Bothersome Man'', i to na kratkim filmovima ''Shut the Door'' i ''Natural Glasses'', koji su takođe bili predstavljeni na Kanskom filmskom festivalu.

- Jens Lien poznat je po sprecifičnom pogledu na svoju zemlju, Norvešku, koju opisuje već u svoja dva filma, od kojih je jedan upravo ovaj ''The Bothersome Man''. Ovde je izabrao da prikaže svoj pogled na taj dosta površinski, moderan, japijevski način života, koji je tamo veoma zastupljen. Svi samo razmišljaju o tome da nađu dobar posao, koji će nameštaj najbolje opisati njihov prazan, ali bogat način života, a da je još i udoban i kompaktan - objasnila nam je Aleksandra.

Ovo ostvarenje naišlo je na odlične kritike i dobilo mnoge nagrade, od kojih su neke „ACID” nagrada na Kanskom festivalu i tri „Amande” na Norveškom Internacionalnom filmskom festivalu.

- Veoma mi se dopao vizuelni prikaz, jer samo su scenografija i kinematografija scenario za sebe. Vrlo dobro opisuju atmosferu, čak i da gledate ovaj film bez tona i prevoda, vrlo je jasno o čemu se radi. I na kraju, odabrala sam ovaj film jer se dosta slažem s njegovom ideologijom, tj. da je potpuno nebitno koliko novca imate ako nemate dušu - dodala je Aleksandra.

Pančevačka publika se u velikom broju odazvala na projekciju, i dosta mladih je u sredu došlo u Dom omladine sa željom da se upozna s ovim ostvarenjem. Nakon i ove uspešne URLIK večeri, ostaje nam samo da iščekujemo naredni program za manje od nedelju dana. U pitanju je književno veče Ivana Tulića, koje će se održati u utorak, u galeriji „Elektrika”.

D. J.

BIOSKOP: SUPER HIGH ME

Filmski program u okviru Bioskopa DoP-a, i ove srede bio je održan u Malom klubu, a na repertoaru se našao i više nego zanimljiv film ''Super High Me'', iz 2007. godine. Veliki broj Pančevaca i Pančevki odazvao se na ovonedeljni filmski program, i uživao u veoma zanimljivoj temi koju ''Super High Me'' obrađuje.

Američki komičar Dag Benson, koji kozumira medicinsku marihuanu radi rešavanja problema depresije, na mesec dana potpuno prestaje s uzimanjem ove psihoaktivne supstance, učestvujući pritom u nizu lekarskih pregleda. Nakon tih mesec dana, on i narednih trideset dana, kontinuirano i po čitav dan konzumira marihuanu, i takođe učestvuje u istim lekarskim pregledima, s ciljem da na kraju filma uporedi svoje rezultate, a mišljenje o tome zašto se publika odazvala u ovolikom broju, dao je Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine:

- Puno se ljudi odazvalo zato što je to film o marihuani, što je tema koja jako privlači ljude, i o tome nećete naći nigde. To je vrsta društvenog problema koji je jednostavno izbačen iz razgovora i javne diskusije. Pojavljuje se samo kada se govori o legalizaciji, da li će neko biti uhapšen ili da li je neki narko-Šarić uhvaćen, i tada se govori o narkoticima uopšte. To je problem, jednostavno, o kome se namerno ćuti. Postojali su i ranije problemi koji su tako tretirani, postojalo je nasilje u porodici, koje je jednostavno bilo tabu tema, i čitav niz drugih. To je razlog zašto su ljudi došli na film, o tome se ne govori dovoljno. Ovaj film nije promotivan u odnosu na narkotike, i na određeni način nema odnos prema tome, ali i ne radi se o tome da on bude osuđujući ili pohvalan. Radi se o tome da je to društveni problem o kome bi definitivno moralo da se govori. Zato je važan film na čijem se osnovu ''Super High Me'' pravi, a to je ''Super Size Me''. ''Super Size Me'' je napravio jedan veliki društveni uticaj, i Mc Donalds je zbog njega promenio svoj meni. Meni je postao zdraviji i bolji nego što je bio pre toga. To je dokaz da film može da menja stvari u društvu. Retki su takvi filmovi. ''Super High Me'' je svakako pokušaj da se to uradi, ali ja ne mislim da je on napravio tu društvenu promenu, pogotovo ne one veličine kao ''Super Size Me'', ali nekakav pomak jeste i zato je značajan, objasnio je Ljuba.

MA-ŠA-LA !

Na repertoaru za naredne dve nedelje biće filmovi „Crvena violina” i „Baltazar”.

- Radi se o tome da stalno gledamo filmove u kojima su glavni junaci  ljudi. U ovom slučaju to je prvo violina, koju pratimo kroz stotine godina, a nakon dve nedelje gledaćemo film Baltazar, gde je takođe glavni junak izmešten i mi pratimo jednog magarca i sa njim se saživljavamo - rekao je Ljuba.

D. J.

BIOSKOP: KHRUSTALYOV, MASHINU!

Ovogodišnja fascinacija zapadnjačkim običajem i svetkovinom „Noć veštica”, u našem gradu bila je ogromna. Proslave u Pančevu otpočele su i pre samog 31. oktobra, koji je pao na sredu, te je veliki broj programa održavan i za vikend pre, ali i za vikend nakon praznika! Mnogobrojni kafići i klubovi u gradu, za te dve nedelje, organizovali su svoj Halloween party, a sugrađani i sugrađanke su danima imali priliku da se maskiraju i postanu neko drugi, šetajući se kostimirani gradom. Iako je i u samu famoznu sredu za Noć veštica organizovano dosta žurki, u Domu omladine nije se partijalo, već, kao i uvek sredom, gledao se film.

Nešto malobrojnija publika, koja se i ovog puta okupila u Malom klubu DoP-a, gledala je još jedno odlično filmsko ostvarenje, koje je za nas odabrao Ljuba. Iako Halloween prati i običaj gledanja horor filmova, čak ni to nije bio slučaj, jer je na repertoaru bilo delo Alekseja Germana, iz 1998. godine, „Khrustalyov, mashinu!”.

- Gledali smo film „Khrustalyov, mashinu!”. To je snažan autorski film. Kada kažem autorski film to znači da je na određeni način drugačiji od ostalih ostvarenja. Svaki autorski film je izgrađen samo za sebe i posebno za tu priliku, te bih ovaj film, ali i ceo Germanov opus, mogao da nazovem nenarativnim filmom. German na određeni način zaobilazi pričanje priče, a prelazi na prenošenje doživljaja. Film ima sposobnost da nam prenese doživljaj i taj doživljaj ne mora da bude narativno postavljen na način na koji su romani, gde se radnja razvija dalje i gde početak i kraj daju pun smisao, koji se na kraju mogu prepričati. Kada pokušavate da prepričate Germanov film, nalazite se u ozbiljnom problemu, pošto ima jako malo da se kaže, ali od osećaja ima puno. Dakle, German polazi od nekih svojih događaja i nama ih prenosi. Emociju koju ima na određeni način, preko platna, uspeva da pogodi u nama - rekao je za Omnibus Ljubomir Radovanović, filmski urednik.

Ostvarenje „Khrustalyov, mashinu!”, još jedno delo ruskog režisera i scenariste Alekseja Germana, govori o danima kada Staljin umire, 1953. godine. Sam autor tada je bio u ranom pubertetskom periodu, i sećanja koja je imao ostala su trajna i obrađivana u njegovim ostvarenjima. Prikazivanjem ovog pomalo „težeg” crnobelog filma, koji za svoja dva i po sata trajanja kod publike stvara izuzetno jake emocije, u bioskopu DoP-a potpuno je pokriveno stvaralaštvo Alekseja Germana.

Naredne nedelje u Domu omladine okrećemo se potpuno drugačijim temama, i gledamo ostvarenje ''Super High Me'', čija je projekcija iz tehničkih razloga bila otkazana prošlog meseca. Ovaj film govori o američkom komičaru iz Kalifornije, koji u medicinske svrhe konzumira marihuanu. Svakako, ovaj film je još jedan od onih koje treba pogledati, jer pokreće na razmišljanje o veoma tabuiziranoj temi u savremenom društvu.

D. J.

URLIK

Pre nešto više od pola godine, u Omladinskom Resursnom centru, Marija Milosavljević i Miloš K. Ilić započeli su organizovanje programa u okviru svog ciklusa književnih večeri, čitanja dramskih tekstova i filmskih projekcija, simbolično nazvanih „URLIK”. Nakon 13. juna, kada je čitana drama Maše Seničić, usledila je duža pauza, sve do prošle srede kada su Pančevci i Pančevke ponovo pustili glas.

U sred srede

Tako je 26. oktobra, čitanjem drame Homo Nikola Skočajića, ponovo pokrenut ovaj ciklus, čiji je osnovni cilj promocija umetnosti među mladima. Drama Homo štampana je u najnovijem broju lokalnog književnog i umetničkog magazina Kvartal, te je publika koja se okupila da bi saslušala mladog Beograđanina imala priliku da dobije i svoj besplatan primerak, a „simpatični bradonja” uspešno je držao pažnju publike sve do samog kraja čitanja, što je svakako iznenađujuć momenat.

O delu nam je više rekao sam Skočajić:

- Ovo je drama nastala na fakultetu. Kollega Ilić i ja smo s klase. Prosto sam hteo da odradimo klasične dramske strukture. Nema tipičnih likova. Ima tri lika koja u suštini koriste isti jezik. Tako da se to „Homo” odnosi na više stvari. Odnosi se na homoseksualnost, homonimiju... Pokušao sam da reprodukujem taj gej diskurs koji su furali mnogi pisci, i da probam u isto vreme da izađem iz njega ako je to moguće - rekao je, dodajući: Mene polako prestaje da zanima pozorište kao takvo, pisanje za pozorište u svakom slučaju ostaje, ali pozorište kao takvo poprilično prestaje da me zanima.

Veče se nastavilo u kafiću „Štab Pogon”, gde je u savršeno opuštenoj i prijatnoj atmosferi, od 21 sat, Vladan Maksimović Maks, frontmen Endorfina, puštao muziku.

Hoochie Coochie, vinjak i akustična gitara

Program kojim je otpočeo URLIK, nastavio se odmah naredne večeri, i to u kafiću „Štab Pogon”. Okupljeni su od 19 sati imali priliku da slušaju poeziju Sare Radojković, diplomirane dramaturškinje i pesnikinje, praćenu i upotpunjenu zvucima akustične gitare. U ovom poetskom performansu publika je veoma uživala, pogotovo zbog njegovog neformalnog karaktera. Sara je čitala svoje pesme iz zbirke Hoochie Coochie, vinjak i bluz, a publika je imala mogućnost da bira šta želi da čuje. A evo šta je izjavila za naše dokumentarnističko interesovanje:

- Moja inspiracija je sve s čime se susretnem i što me emotivno dotakne u životu. Mislim da poezija generalno treba da bude način življenja i sastavni deo svačijeg života. Ja imam privilegiju da kad mi se desi nešto ružno napišem pesmu i iz toga ispadne nešto lepo, a kad mi se desi nešto lepo, ja opet napišem pesmu, i onda imam tu mogućnost da se sećam tog lepog, na meni poseban način. Verujem da poezija ne treba da bude ništa elitistički, da svi treba da čitaju poeziju koja njima odgovara i da je pišu, pošto poezija u savremenom društvu zaista može da bude sve. Ali pošto već može da bude sve, nama lično treba da bude nešto posebno, nešto što u najgorem crnjaku daje smisao svemu - rekla je Sara.

Izuzetno talentovana mlada pesnikinja trenutno je na master studijama dramaturgije, a pored poezije piše i prozu, drame i scenarija. Pored rada na masteru, i postavke diplomske predstave, kako se nada, u Beogradskom dramskom pozorištu s Majom Maletković, mladom rediteljkom, u planu je i odlazak u Portugal, gde će unaprediti svoje pisanje:

- Idem u Portugal, sada u novembru, na radionicu kreativnog pisanja. Idem u Lisabon i mislim da ću mnogo naučiti tamo, a možda će me to i okuražiti da napišem neki roman - s osmehom nam je rekla Sara.

Okupljeni su nastavili ćaskanje na istom mestu, uz finu atmosferu za koju je zadužen bio Živan Pujić Džimi, koji nas je odličnim odabirom muzike obradovao za svoj rođendan i ovako ga proslavio.

Budi mir Dotrajavanjem

Takođe u kafiću „Štab Pogon”, koji je za kratko vreme postao jedno od omiljenih mesta mladih u Pančevu, i trećeg dana programa održano je književno veče. Mlada beograđanka Teodora Budimir, od 19 časova, čitala je iz svoje zbirke „Dotrajavanje”, za koju je 2008. godine osvojila prvo mesto na 34. Limskim večerima poezije. Pesnikinja, Pančevcima i Pančevkama možda najpoznatija iz zbornika „Rukopisi 31”, između čitanja govorila je o svom radu, a razgovor je vodio Miloš K. Ilić, student četvrte godine FDU i pisac. Teodora nam je pričala o svojoj saradnji s književnim kritičarem Petrom Arbutinom, planovima za budućnost, uticajima na njeno stvaranje i potrebi da se izražava kroz pisanje, a izrazila je i svoje stavove o objavljivanju tekstova na internetu, „Pesničenju”, i ovogodišnjem Sajmu knjiga.

Nakon uživanja u stvaralaštvu mlade pesnikinje, nastavili smo druženje u Pogonu, gde je Teodora puštala muziku. Nakon nje, iza pulta stali su Miozz i Neshud, iz radio emisije The Sound of Ibiza, Radija „Pančevo”, pod čijim smo iskusnim kormilarenjem plovili čitavo veče, i u kasnu noć. Posle tri prijatne večeri i urlikanja, isplovljavamo dalje u nepregledna prostranstva umetnosti, ali tek nakon dvonedeljne pauze, s nadom se da će se još više mladih pojaviti u ORC-u u sredu, 07. novembra, kada nastavljamo ovu priču, očekujući da Marija i Miloš, kao i uvek, spreme neku vrelu čorbu poezije i priče, od koje ćemo ispeći jezike i urlikati na sav glas.

D. J.

Foto: Ivv Rajić