Ovogodišnja fascinacija zapadnjačkim običajem i svetkovinom „Noć veštica”, u našem gradu bila je ogromna. Proslave u Pančevu otpočele su i pre samog 31. oktobra, koji je pao na sredu, te je veliki broj programa održavan i za vikend pre, ali i za vikend nakon praznika! Mnogobrojni kafići i klubovi u gradu, za te dve nedelje, organizovali su svoj Halloween party, a sugrađani i sugrađanke su danima imali priliku da se maskiraju i postanu neko drugi, šetajući se kostimirani gradom. Iako je i u samu famoznu sredu za Noć veštica organizovano dosta žurki, u Domu omladine nije se partijalo, već, kao i uvek sredom, gledao se film.
Nešto malobrojnija publika, koja se i ovog puta okupila u Malom klubu DoP-a, gledala je još jedno odlično filmsko ostvarenje, koje je za nas odabrao Ljuba. Iako Halloween prati i običaj gledanja horor filmova, čak ni to nije bio slučaj, jer je na repertoaru bilo delo Alekseja Germana, iz 1998. godine, „Khrustalyov, mashinu!”.
- Gledali smo film „Khrustalyov, mashinu!”. To je snažan autorski film. Kada kažem autorski film to znači da je na određeni način drugačiji od ostalih ostvarenja. Svaki autorski film je izgrađen samo za sebe i posebno za tu priliku, te bih ovaj film, ali i ceo Germanov opus, mogao da nazovem nenarativnim filmom. German na određeni način zaobilazi pričanje priče, a prelazi na prenošenje doživljaja. Film ima sposobnost da nam prenese doživljaj i taj doživljaj ne mora da bude narativno postavljen na način na koji su romani, gde se radnja razvija dalje i gde početak i kraj daju pun smisao, koji se na kraju mogu prepričati. Kada pokušavate da prepričate Germanov film, nalazite se u ozbiljnom problemu, pošto ima jako malo da se kaže, ali od osećaja ima puno. Dakle, German polazi od nekih svojih događaja i nama ih prenosi. Emociju koju ima na određeni način, preko platna, uspeva da pogodi u nama - rekao je za Omnibus Ljubomir Radovanović, filmski urednik.
Ostvarenje „Khrustalyov, mashinu!”, još jedno delo ruskog režisera i scenariste Alekseja Germana, govori o danima kada Staljin umire, 1953. godine. Sam autor tada je bio u ranom pubertetskom periodu, i sećanja koja je imao ostala su trajna i obrađivana u njegovim ostvarenjima. Prikazivanjem ovog pomalo „težeg” crnobelog filma, koji za svoja dva i po sata trajanja kod publike stvara izuzetno jake emocije, u bioskopu DoP-a potpuno je pokriveno stvaralaštvo Alekseja Germana.
Naredne nedelje u Domu omladine okrećemo se potpuno drugačijim temama, i gledamo ostvarenje ''Super High Me'', čija je projekcija iz tehničkih razloga bila otkazana prošlog meseca. Ovaj film govori o američkom komičaru iz Kalifornije, koji u medicinske svrhe konzumira marihuanu. Svakako, ovaj film je još jedan od onih koje treba pogledati, jer pokreće na razmišljanje o veoma tabuiziranoj temi u savremenom društvu.
D. J.
Нема коментара:
Постави коментар