Nakon prošle srede, koju je obeležila izuzetno velika zainteresovanost za filmski program, i ove nedelje „Bioskop” Doma omladine nastavio je u tom maniru. Uz vernu publiku koja uvek isprati filmski program, projekcija još jednog ostvarenja vrednog gledanja protekla je u opuštenoj atmosferi.
- Gledali smo „Crvenu violinu”. Volim da insistiram na tome da je u pitanju kanadski film. Ne samo zbog toga što je kanadski, već da bih ga odvojio od američkih filmova. Ovo je još jedan od serije američkih filmova koji nisu glupavi, i zbog toga je važan. Takođe, vrlo dobro prikazuje šta u stvari jeste kanadski film. Kanadski film se nalazi negde između američkog i evropskog filma, ukoliko bi za američki film smatrali holuvudsku produkciju, a za evropski film vezali imena kao što su Bergman, Antonioni, Felini... Takođe, u naporu da ovde ne prikazujemo ono što smatramo ordinarnim filmovima, gledali smo ovo ostvarenje. Jer, „Crvena violina” jeste vrlo specifičan film. Prati jednu violinu kroz vekove i u glavnom glumcu filma se krije njegova različitost - rekao je za „Omnibus” Ljubomir Radovanović, urednik filmskog programa u Domu omladine.
Ovo ostvarenje prati savršenu crvenu violinu i njen put kroz vekove, pet zemalja, i ruke različitih ljudi, sve dok ne stigne do aukcije, na kojoj dobija sledećeg vlasnika. Film je režirao Frensis Žerar, u koprodukciji učestvovale i firme iz Italije i Velike Britanije. Ideja o ispredanju ovakve priče potiče od Stradivarijusove Red Mendelssohn violine iz 1721. godine, koja je u posedu Elizabet Pitkejrn još od njene šesnaeste godine, kada ju joj je deda kupio za rođendan, za tričavih 1.700.000,00 dolara, i iako se u filmu govori da je razlog za njenu posebnu boju to što je ofarbana krvlju, ova nadasve jedinstvena violina dobila je ime isključivo zbog posebne crvene štrafte nepoznatog porekla, u njenom gornjem desnom uglu.
Naredne nedelje ćemo takođe gledati film koji za glavnog glumca nema osobu. Nakon što je to ove nedelje bila violina, iduće će biti magarac, i to u režiji jednog od najvećih imena filma, Francuza Roberta Bresona.
- Iduće nedelje ćemo definitivno gledati remek-delo, Bresonov film „Baltazar”. Breson je čovek koji je neizbrisivo upisan u istoriju filma. Inače, filmovi su ukrašeni s hiljadu stvari, a Breson jednostavno to nije radio. Iskreno se nadam da će se ljudi koji vide „Baltazara”, ili bilo koji Bresonov film, vratiti ovom autoru, i preili kasnije pogledati sve njegove filmove, a svaki je remek-delo. Breson nije autor koji ima bolje ili lošije filmove, svaki je sasvim urađen do kraja. To je razlog zašto ćemo njega gledati - rekao je Ljuba.
Нема коментара:
Постави коментар