Zamislite da je četvrtak ujutru, pijete prvu jutarnju kaficu i sedate da prelistate novine. Sveže iz štampe, „Pančevac” je sada stigao u vaš dom, zahvaljujući vašoj vrednoj ženi koja ga je kupila prilikom povratka s pijace. Prvo što vam privlači pažnju, još na prvoj strani, jeste poziv građanima za audiciju za film, i za razliku od uobičajenih, ova audicija traži ljude svih profesija koji će glumiti ono što žele. Trideset ljudi biva izabrano, i oni, glumeći po prvi put u životu, sami stvaraju film uklapajući svoje likove. Ova neverovatna priča se zapravo i odigrala, i to pre četrdeset godina, kada je Srđan Karanović u novinama objavio oglas.
Upravo ovo ostvarenje, „Društvena igra”, bilo je jedno od dva koja su se našla na repertoaru 05. decembra, u sredu, u „Bioskopu” Doma omladine. Filmovi Srđana Karanovića, ponovo su privukli pažnju pančevačkih alternativaca, koji su u njima uživali od 22 sata, u Malom klubu DoP-a.
- Gledali smo dve televizijske forme, televizijske uretke Srđana Karanovića, iz '72. i '74. godine, „Društvena igra” i „Pogledaj me nevernice”. To su dva možda najbolja proizvoda televizije Beograd sedamdesetih godina, originalne televizijske forme koje se na kraju vrlo teško mogu prepričati ili reći tačno o čemu se radi. U „Društvenoj igri” Điđa Karanović je objavio oglas da traži glumce. Javili su se ljudi svih profesija, i dobio je sedam hiljada pisama. Od tih sedam hiljada, oni su izabrali trideset najpitoresknijih i napravili film u kome svako glumi ono što želi. Mnogo kasnije mi smo dobili jednu ružnu televizijsku formu, reality show, u kome je zloupotrebljen taj kod Karanovića prepoznat neverovatan aspekt televizije da može da se izvede jedan običan čovek pred oko kamere i da se pokaže njegova suština. Projekat Điđe Karanovića je takođe zanimljiv jer je to možda najčešće pokušavani sequel. Pošto on na određeni način predstavlja to vreme, i vreme se dobro prepoznaje u tom filmu, postojao je pokušaj '80. godina da se snimi nova „Društvena igra”, koja će u stvari predstavljati izraz '80-tih, pa u '90-tim '90-tih godina, i svaki put su postojale takve akcije ali nikada niko nije snimio „Društvenu igru 2”. Drugi projekat koji gledamo jeste „Pogledaj me, nevernice”, koji je jedna, možda, bizarna doku-drama - ispričao nam je o filmovima Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.
Naredne nedelje, na repertoaru će biti „Treći ključ”.
- To je možda najnapetiji triler od malog broja trilera jugoslovenske kinematografije, a možda je, i najzanimljivije građen i zbog nečega vrlo često izbegavan. Reditelj je Zoran Tadić, fantastičan reditelj koji je napravio četiri filma, i sva četiri su mala remek dela, zbog jednog osobenog rukopisa filma - najavio je Ljuba.
D. J.
Нема коментара:
Постави коментар