REGGAE SERBIA FEST 2012

NI NA NEBU, NI NA ZEMLJI

Kako polako ulazimo u poznu jesen, sezonu čajeva i štrikanih čarapa, sve nam je neophodnije nešto što će nas ugrejati. Ako vam nedostaje ljubav, nemate dredove u koje ćete se obući, ili vam je radijator pokvaren, pančevački Dom omladine ima rešenje za vas, ili je makar imao pre tri nedelje. Topli zvuci reggea uspešno su ugrejali i zanjihali veliki broj ljubitelja, i to od petka, 16. novembra, kada je u našem gradu otpočeo peti „Reggae Serbia Fest”, manifestacija koja postaje sve zapaženija na međunarodnom nivou. Ovogodišnje izdanje festivala privuklo je više stotina posetilaca, koji su tokom tri dana proslavljanja reggae muzike i ideologije uživali uz neka od poznatijih imena svetske reggae i dub scene. Muzički program Doma omladine je u nedelji održavanja festivala potpuno bio u duhu reggae-a, pa je i četvrtak, 15. novembar, dan u nedelji rezervisan za tematske i akustične večeri, bio posvećen Bobu Marliju. Četvrtak nas je uspešno, ali lagano ubacio u raspoloženje za klaćenje, pa smo jedva dočekali taj famozni petak, i zvanični početak Reggae Serbia-e.

DOBRO, A NAŠE

Kao i prošle godine, pored odlične muzike i dobrog line up-a, organizatori su i ove pripremili zanimljiv prateći program. Ovog puta, činile su ga dve izložbe otvorene prvog dana festivala. Izložba „Glad”, delo je članova Foto kluba Doma omladine, a izložba crteža „Ljudska prava - borci i bitke”, sačinjena je od portreta boraca za ljudska prava i radova inspirisanih istorijskim događajima. Izložba „Glad”, koja je za temu imala svakodnevne borbe za preživljavanje sugrađana i sugrađanki, imala je za cilj da navede posetioce na razmišljanje o lošim životnim uslovima u kojima se nalaze mnogi, kao i da podstakne na želju da „pružimo ruku solidarnosti” onima kojima je potrebna. Druga izložba „Ljudska prava - borci i bitke”, obuhvatila je radove više različitih autora, čiji su portreti inspirisani tekstovima članova naše redakcije. Fela Kuti, Martin Luter King, Vilhelm Rajh i Klara Cetkin, samo su neka od imena čiji su portreti prikazani, uz naše tekstove o njima i njihovom radu.

Iako tokom ovog izdanja „Reggae Serbia”-e u Pančevu nije bilo maglovito, kao prošle godine kada se od smoga nije video prst pred okom, to nije predstavljalo nikakav problem. Pošto su Pančevci i Pančevke navikli da žive u oblacima, jedna posebna vrsta smoga, još od deset časova, obavila je Dom, a nasmejani rastamani i reggae ljubitelji šetkali su se naokolo i klatili prateći beat. Prvi dan festivala bio je rezervisan za domaće izvođače, pa su naši saundsistemi Jah Messenjah Soundsystem, Professor Tresha, Ras Tafarai i Solid Hi-Fi Sound vrteli muziku, uz fenomenalnu MC Darku, koja je okupljenje oduševila svojim pevanjem, a dimni efekti i njen prelep glas stvorili su utisak da smo na oblacima. Petak u Malom klubu otpočeo je i tekao kao i svaka domska reggae žurka, i publika je uživala u odličnoj muzici. Ipak, kada je Darka uzela mikrofon i druga po redu nastupala ove večeri, svojim veselim duhom razmrdala je i još više razveselila prisutne u Malom klubu. Neposredno pre nastupa gornjemilanovačke zvezde večeri, u odjekujućem domskom holu/galeriji prozborili smo koju reč s njom o solo albumu na kojem radi punom parom, odlasku iz ZAA benda i očekivanjima za predstojeći nastup:

OMNIBUS: Pošto radiš na prvom solo albumu, možeš li da ispričaš malo više o tome?

DARKA: Mnogo je teško raditi na svom albumu, naročito ako si žensko i radiš sama sve i moraš sve da platiš i organizuješ, ali mislim da ću do kraja godine izbaciti prvi singl. To je neka rege varijanta s malo više etno muzike. Imaćemo i truba i svega, tako da je dosta drugačija od reggae-a, ali je opet reggae. A što se tiče celog albuma, tek sledeće godine. Jednostavno, u Srbiji moraš ljude mnogo da cimaš i svakodnevno da zoveš i organizatore, i ljude iz studija i iz benda, i mnogo je teško sve to organizovati, ali biće to valjda okej. Ja se iskreno nadam i imam veru i radim svakodnevno na tome. Ovo je veliki projekat koji je već dugo u meni. Neki soul, rege, malo i r'n'b i malo hip-hop-a.

O: Bila si i u ZAA bendu, zašto si napustila ZAA?

D: Pa, ne znam. Ja sam nekako ZAA napustila ne fizički, već mentalno, zbog nekih materijalnih problema. ZAA je odlučio da mora brže da radi i brže da se organizuje i možda odmah da izbaci neki novi album i neki novi singl, ja nisam bila toliko spremna za sve to i onda sam izašla iz benda tako psihički, ali je ZAA odlučio da izađem i fizički. Možda je i bolje tako, nekako se sve to uklopilo.

O: Da li deliš mišljenje s fanovima da si srpska Erikah Badu i da li misliš da ćeš uspeti da dostigneš Eriku sa takvim fantastičnim glasom?

D: Pa ja bih jako volela. Par puta sam i sanjala da nastupam s njom. Ona je veoma uticala na sve to što radim, ali svako je drugačiji i ima drugačiju sudbinu i svako drugačije radi muziku. Možeš da upoređuješ dvoje, ali nikad nisu stvarno potpuno isti. Volela bih da budem tu, približno kao Erika Badu, jer je to ipak soul diva koju sam počela da slušam pre 10 godina, isto kad i rege. Videćemo šta će biti, sve zavisi od prvog singla, reakcije publike i koja se publika javi na to.

O: Šta očekuješ od večerašnje publike i festa?

D: Meni je uvek lepo u Pančevu, ljudi su pozitivni i uvek me lepo prihvate što je meni najbitnije, a ostalo kako bude, očekujem dobru zabavu. Dobar je ovaj festival, svake godine se lepo provedem, čak i kad ne nastupam meni je dobra organizacija.

Veče nastupa domaćih izvođača završeno je u pozitivnoj atmosferi, i, sigurni smo, s nestrpljivim iščekivanjem subotnjeg, ali i nedeljnog programa i jednog od najpoznatijih zvezda svetske dub scene, Mad Professor-a.

RASPECT CREW

Drugi dan Reggae Serbia-e, pored Trenchtown Rockers-a kao domaće podrške, bio je rezervisan za goste iz Švajcarske i Belgije. Nastupali su već dobro nam poznati Asher Selector i Raldo, a ove godine publika je mogla da čuje i Mattea, trombon, Keumart-a, fantastičnog beatbox-era, Mad Codiouf-a, DJ Skunk-a i Laurent-a iz Jah Work Sound-a. Ovih sedam izvođača, čine Raspect Crew, a njihove nastupe ispratile su stotine ljudi 17. novembra, u Studentskom domu.

Dvodnevni povratak u prelep Studentski dom, evocirao nam je uspomene na prošlogodišnje, četvrto izdanje festivala, kao i na mnogobrojne fenomenalne programe i nastupe koji su se u ovom prostoru održali. Nažalost, ovo je najverovatnije poslednji put da su vrata Studentskog (sada Svetosavskog) doma otvorena za publiku, one mlade koji se okupljaju na programima Doma omladine. Iako su završni radovi na novom prostoru DoP-a, „Apolou”, u procesu, verujemo da ništa neće uspeti da zameni prelep Studentski, čekale nas u Apolu suve šljive i planete, ili ne. Iako je kraj radova na „Apolou” bio najavljen za početak jeseni (!), na ovom „Reggae Serbia Festivalu” nismo imali priliku da u „Apolou” poletimo visoko, ali se nadamo da će, makar, sledeće godine to biti slučaj.

Tek nekoliko minuta pre početka nastupa Švajcaraca, pronašli smo Asher Selector-a, kao i uvek nasmejanog i raspoloženog za razgovor. Rastaman odgovoran za pronalaženje mnogih talenata u Švajcarskoj, koji im je i omogućio da nastupaju širom sveta, a samim tim i na našem festivalu, rekao nam je nešto više o svojim trenutnim projektima.

OMNIBUS: Da li smatraš da ovaj festival može da parira drugim većim festivalima na kojima si gostovao?

ASHER SELECTOR: Uživam u njegovoj umetnosti, dobrim vibracijama, ljudima koji se smeju, pozitivnosti i rege muzici. Rege muzika predstavlja jedinstvenu muziku, ljubav i poruku. Poruku dobrote, poruku Rastafarija. Gde god da je rege muzika postoje ljubav i dobre vibracije. „Reggae Serbia Festival” je festival dobrih vibracija i ljubavi.

O: Na čemu trenutno radiš? Da li pripremaš neke nove stvari?

AS: Da, radim na novom Raldovom albumu, koji će biti gotov za oko četri, pet meseci. Ali radim i sa Soundsystem-om, Najavibes bendom, sa svim muzičarima koji šire duh rege muzike.

O: Kako si toliki broj ljudi privoleo da se bave regeom, pošto imaš mnogo muzičara koji rade sa tobom?

AS: To je kao što sam rekao, dobre vibracije. Par puta sam nastupao na Jamajci, tako da sam upoznao sve muzičare, i živeo sam tamo, primio sam te vibracije. Kad si dobar i u muzici i u produkciji i zovneš muzičare, pa osetite dobre vibracije i kad vidim da se oni razumeju u muziku, u rege, dobrodošli su!

O: Šta se dešava s radio-stanicom koji si pokrenuo?

AS: Napravio sam pauzu od deset meseci jer sam povredio stopalo. Osećam da ću se uskoro povratiti na radio. To je radio koji emituje rege muziku u svako doba.

O: Kakvi su ti planovi za budućnost?

AS: U budućnosti ne vidim kraj rastafariju, dobrim vibracijama. Budućnost je samo dobrota sve vreme, imaćemo više vibracija, više regea, bolji svet. Svet sreće za ljude. Sreća je moje oružje! Neki ljudi imaju ovo, neki imaju ono, ja imam sreću i pokrećem ljude da se tresu.

Odmah nakon Ashera postavili smo par pitanja i trombonisti Matteo-u, koji je ove godine prvi put došao u Pančevo.

OMNIBUS: Kako si odlučio da sa soul, fank i ska muzke pređeš na rege?

MATTEO: Nije to izbor, kad slušaš rege muziku i osetiš vibracije u sebi znaš da moraš to da živiš. Tako da to nije izbor, ni odluka, jednostavno se oseti.

O: Dakle, nastavićeš da se baviš rege muzikom, nećeš da eksperimetišeš dalje, smatraš li da je to to?

M: Ne, smatram da je svaka muzika lepa i važna, i dalje sviram sve.

O: Koji su tvoji planovi za budućnost, pripremaš li nešto novo?

M: Već neko vreme sarađujem s Ašerom, tako da ću svirati što je duže i više moguće svoju muziku i svoj trombon. Širiću pozitivne misli i dobre vibracije. Ostaću u saradnji s Ašerom i sledećeg puta imaću više da pružim.

Nakon Asher-a i Mattea, koji je bio raspoložen da nam i nešto kratko odsvira, proćaskali smo i s Raldom, čovekom fantastičnog glasa, čiju smo izjavu za razliku od prošle, ove godine uspeli da dobijemo. Raldo nam, dakle, ove godine nije umakao, a i nije mogao s obzirom na povredu članka. Zarobili smo ga u backstage-u, pa nam je ispričao više o tome na čemu trenutno radi, kao i svoje mišljenje o festialu.

OMNIBUS: Šta misliš o Reggae Serbia Festivalu?

RALDO: Veoma je lepo, volim svaki put kad dođem ovamo da sviram. Ovo je treći put da dolazim u Srbiju i svaki put kad dođem dobijem veliku nagradu od publike, i ljudi koji vole i smeju se i šire dobre vibracije. Volim to!

O: Kad možemo očekivati album na kojem radiš?

R: Početkom sledeće godine, verovatno na proleće.

O: Da li ti je zbog povrede noge bilo teško da dođeš ovamo?

R: Dolazak nije bio težak, ali nastup nije bio lak. Nisam uspeo da dam sve od sebe, jer kad trebalo da sednem, nastavio sam da stojim i osećao sam bol u nozi, ali izdržao sam.

O: Kada si zavoleo rege muziku?

R: Teško je reći. Znam za Bob Marlija od malih nogu i oduvek sam ga voleo, otprilike sam ga zavoleo sa deset godina, kada zapravo nisam ni znao šta je rege. Ali došao sam u svet regea s dvadeset dve-tri godine, dakle pre desetak godina. I pre sam se bavio muzikom ali drugom vrstom. Bio sam u ska bendu, a kad sam bio mlađi svirao sam fank. Oduvek sam se bavio muzikom, ali regeom sam počeo pre desetak godina. Naročito pre sedam godina, kada sam zašao dublje i upoznao Ašera.

O: Kako si došao u kontakt s Ašerom?

R: Živimo u istom gradu, u Ženevi, u Švajcarskoj, a Ašer je tamo mnogo poznat. Ako živite u Ženevi i volite rege morate da znate Ašera, jer je on doneo rege kulturu tamo. Sreli smo se u Ženevi, zapričali, slučajno sam spomenuo mu da pevam i pozvao me je da radim s njim, možda godinu, dve, pa ćemo videti kako bude išlo. Već sedmu godinu sarađujemo, dobra smo kombinacija - rekao nam je Raldo, i uz osmeh dodao: „Veliki pozdrav Domu omladine, veliki pozdrav Pančevcima, jer ih volim i volim vas, i nadam se da ću se uskoro vratiti”.

LUDI PROFESOR POKIDAO

Poslednjeg dana festivala pored tri domaća izvođača, beogradskih „Che Guerillaz-a” i zelenoprstih Nišlija „Greenfingers-a”, kao i dancehall DJ-a Shone Alcapone-a, predstavili su nam se i lokalnoj publici dobro poznati Švajcarci „NajaVibes”, koji su prošle godine slamali srca mlađanih Pančevki, i to u paketu s legendarnim MC-jem Rootwords-om. Željno iščekivan ove godine bio je i britanski velikan reggae i dub muzike, Mad Professor, koga smo imali priliku da slušamo u tandemu s Joe Arriwa-om.

Što se tiče domaćih izvođača, pokazali su šta umeju nešto ranije, pa su samim tim i njihovi nastupi slabije ispraćeni. Che Guerillaz-a se sećamo još od prošlog festivala, po izuzetno energičnom nastupu na promo žurci za četvrti „Reggae Serbia”, u „Studiju 21”, i vapajima publike za izlazak na bis. Mladi Beograđani i Beograđanka potrvdili su nam da policija misli da zna šta to kriju, i, kao što je i očekivano, održali još jedan odličan nastup. Greenfingers-i iz Niša, za nas su bili nešto novo, i prvi put smo uživo slušali ovu simpatičnu sedmorku.

Švajcarski sastav, koji je svoju karijeru uz Asher Selector-a otpočeo još 2006. godine, ponovo je održao odličan nastup uz koji su svi, a pretežno ženska populacija, veoma uživali. Zajedno s Rootwords-om, američkim MC-jem koji je odrastao u Evropi, preneli su odličnu energiju na publiku, i dali i više nego savršen uvod u ono što smo svi iščekivali. Švajcarci su pokazali da znaju znanje, šireći svoje pozitivne vibracije. Odmah nakon nastupa Najavibes-a, kratko smo porazgovarali s frontmenom benda, Léo Marin-om.

OMNIBUS: Čuli smo da veoma voliš „Rege Srbija Fest”, možeš li da objasniš zašto?

Léo Marin: Zato što su ljudi ovde u Srbiji, u Pančevu, tako srdačni da se zaista osećaš kao kod kuće. Prvi put kada ih vidiš svi ti se javljaju i govore „Zdravo, zdravo! Kako si?” i smeškaju se. Kada ih zabavljaš, oni igraju i pevaju i daju ti sebe. Pančevo i Srbija su divni.

O: Kakav je uticaj na tebe imao snimanje drugog CD s Mad Professor-om?

LM: Bilo je zasita neverovatno, zato što smo imali priliku da zakoračimo dalje i snimali smo u studiju, i mogli da vidimo kako to sve funkcioniše. Sve je to veoma ludo, zato što su tako profesionalni, jer su toliko mnogo stekli u svojim životima što se tiče ostvarenja u muzici. To je bila velika avantura za nas zato što smo napredovali.

O: Šta misliš o Mad Professor-u kao muzičaru?

LM: Mislim da je sjajan zato što je bio producent mnogim muzičarima, i organizovao mnogo nastupa. On je takođe veoma kreativan.

ROOTWARDS, muzičar s istorijom koji trenutno radi na novom EP-u, vidno zadovoljan ali i izmoren od nastupa, podelio je s nama svoje utiske:

- Ovaj festival me je doveo najistočnije u Evropi, od mesta koja sam posetio. Jedino dvoje crnih ljudi koje sam video ovde su Mad Professor i njegov sin. A živeo sam u Australiji, na Zlatnoj obali, istoku Australije, ali tamo još uvek postoje Aboridžini, dok je ovde sve drugačije. Grad je veoma star i ima istoriju. Možeš da osetiš patnju i bol, tako da je to što sam doveden u ovo okruženje, nešto što pre nikada nisam iskusio - rekao je Rootwards.

Tek par minuta pre izvanrednog predavanja o dub-u, koje je i kasnilo pošto su se znatiželjni novinari zadržali Profesora u backstage-u, velikan dub-a odgovorio je i nama na par pitanja.

OMNIBUS: Kako si uspeo da stvoriš prirodan zvuk koristeći elektronsku opremu?

MAD PROFESSOR: Kada sam ušao u svet muzike stvari su bile potpuno drugačije nego sada zato što kada neko ima samo trideset godina teško mu je da zamisli sve to zato što mi nismo imali kompijutere  u muzici. Mislim ako čuješ pesmu u kojoj se nalaze bubnjevi ti bi znao da da neko svira te bubnjeve. A ako čuješ zvuk trube očekuješ da je i neko svira, jer mi nismo imali stvari snimane na kompijuteru i semplovane zvuke, ništa slično tome. Danas nije to tako teško. Ako ti treba neko da svira određeni instrument ti nađeš tu osobu ali jedini problem je novac zato što muzičati koštaju.

O: Kakav je uticaj na tebe imao Bob Marley?

MP: Prvi put kada sam čuo Boba shvatio sam da je drugačiji od ostalih ljudi, od sve muzike iz okoline - njegova muzika je imala neku vrstu moći. Prva pesma koju sam čuo bila je ’Duppy Conqueror’, a druga ’Small axe’: „Ako si ti veliko drvo, ja sam mala sekira, i spremna sam da te isečem”... On je imao običaj da stavlja svakodnevni govor u pesme. Znate, nije bio poznat jer je svirao na mestima za oko 150 ljudi. A kada je sva ta stvar s rastamanima postala popularna počeo je da se pojavljuje u novinama, nacionalnim, s egzotičnim naslovima. To je bio prvi put da je rastaman bio u nacionalnim novinama. Ja sam video kako se sve to razvija, a ljudi su postali radoznali oko cele te stvari. Mi smo bili veoma srećni, zato što nas je predstavljao, nas i našu generaciju. I kada smo shvatili da umire, msili smo da je to samo šala. Rege se nikada nije oporavio od smrti Bob Marlija.

Kada je Ludi profesor konačno stupio na scenu, uzbuđenje se, naprosto, osetilo u vazduhu. Stotine okupljenih, hipnotisano klimajući glavama, ispratilo je zasigurno najbolji dub zvuk koji je već godinama proizveden u našem gradu. Pomahnitala masa zadovoljno je skandirala, a i više nego dobra atmosfera održala se  do samog kraja nastupa. S velike miksete, pa kroz zvučnike, doplivavao je savršen zvuk, i to najveći reggae hit današnjice, a Mad Professor uz podršku Joe Ariwa-e, pokazao je i dokazao koliko je zapravo veliki. Nastup Ludog profesora najbolje je predavanje ikada održano na ovom festivalu, i ostaće zasigurno upamćeno, pa smo sigurni da nema boljeg zaključka ovom fantastičnom putovanju u oblake, na kojima smo se njihali uz off-beat ritmove. Ostaje nam samo da iščekujemo naredno, šesto izdanje „Reggae Serbia Festivala”, i da se nadamo da će naš mali grad ugostiti još nekog od velikana dub i reggae muzike, zato što je nastup Mad Professor-a bio pun pogodak.

Sofija Kujundžić
Tamara Jovanović
Foto: Natalija Stojanović & Aljoša Dakić