BIOSKOP: BALTAZAR

Ako ste u sredu, u 22 sata, prolazili pored Doma omladine, mogli ste iz Malog kluba čuti glasan zvuk zvona, nalik na ona koja se vezuju kravama i ovcama za vrat. Ali ne, to ipak nije stado u sred Pančeva ili nekakav „performans” KUD-ova koji imaju probe u istoj zgradi, već početak jednog od značajnijih filmova francuskog režisera Roberta Bresona. Dok se na velikom platnu pojavljivalo lepo, crno magare, a zvonjava se prolamala, polako smo utonuli u Bresonov svet, gledajući uvodne scene Baltazara, crno-belog ostvarenja iz '66. godine.

Glavna inspiracija za stvaranje filma čiji je glavni glumac magarac, bio je roman „Idiot”, Fjodora Dostojevskog, a Breson je pri stvaranju „Baltazara” težio ka tome da kroz život magarca, i nesrećne stvari koje mu se dešavaju, prikaže sedam smrtnih grehova. Životinja je uzdignuta poput sveca koji trpi loše stvari, nikada se, pritom, ne bunivši zbog svoje sudbine. U svom prepoznatljivom minimalističkom stilu, Breson je uspeo da prenese jednu tešku emociju, dobivši, pritom, i više nego sjajne kritike od mnogih renomiranih filmskih kritičara. Iako je film bio prikazivan više puta proteklih godina u Pančevu, a i Breson ima još filmova koje Pančevci i Pančevke rado isprate, filmofili su se ove srede okupili u Domu omladine baš zbog jednog magarca.

- Gledali smo „Baltazar”, Roberta Bresona. Teško je govoriti o ovom filmu odmah posle filma zato što on na određeni način menja čoveka i dovodi ga u jedno stanje, to je Bresonov trik. On uspeva da vas tokom filma uvuče u svoj svet na takav način da zakonitosti tog sveta nekako počinju da se projektuju na vašu stvarnost. Ovo je jedan težak i mučan film. Breson vidi svet bez emocija, ljude koji rade stvari u koje ne veruju, u kojima ne vide razloga, ali ih opet rade s nekim ubeđenjem. Najpozitivniji junak je sam Baltazar, a ljudi su kao nekakvi pajaci koji mehanički idu za zadatim stvarima koje ih ne vode nikud. Kompletan Bresonov pristup, način, poetika, bivaju prekriveni emocijom koju film ostavlja, i s ovim filmom se ne možete raspravljati. Ne možete da dođete u poziciju da neki od stavova dovodite u pitanje. To je zato što on ne pokreće filozofska pitanja, nego vas emotivno vodi tamo gde hoće. Nije režirana priča, već emocija - rekao je Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.

Nakon dve nedelje prikazivanja filmova čiji glavni akteri nisu ljudi, sledeće srede u okviru „Bioskopa” gledaćemo jugoslovenski klasik. U pitanju je „Nevinost bez zaštite”, Dušana Makavejeva.

- To je film koji svi znamo, ali niko nije odavno gledao. Radi se o ostvarenju koje je Makavejev snimio posle „Ljubavnog slučaja službenice PTT-a”, kada je hteo da napravi pauzu i ne snima filmove par godina - najavio je Ljuba.

D. J.