„Swing Fever” strujao je Domom omladine, simbolično u petak
8. marta. Tufne, mašne, šeširi, ploče i naravno veseli swing iz prve polovine
prošlog veka. Pin-up se sasvim očigledno vraća u modu, a današnjim generacijama
retro je približen umotan u popularni elektronski oblik.
Dress-kod je solidno ispraćen. Košulje su bile uredno zakopčane, a suknje i
karmini šarenili su se kroz nažalost samo na momente razigrani Mali klub DoP-a.
To što smo slušali u petak i što će se na želju mnogih moći ponovo
čuti u Pančevu svakako jeste neobičan muzički stil objedinjavanja muzike s početka
prošlog veka i muzike koja dominira danas. Zanimljive detalje o
nastanku i prihvaćenosti elektro-swinga i same swing-thing šarolike ideje za
nas je podelio DJ Master Flow. Da se zove Milan, dolazi iz Novog Sada, bavi dizajnom ženske
obuće i odeće saznali smo iako lične podatke nema običaj da odaje, a evo još
par zanimljivosti koje je podelio sa nama:
OMNIBUS: Reci nam nešto o tvojim početcima u DJ-ingu?
MILAN: Sve je počelo neke 2004. Oduvek sam voleo muziku i na
početku sam hteo da sviram gitaru. Međutim, u to vreme sam išao u gimnaziju i
trenirao fudbal u Vojvodini, stoga bilo
je neizvodljivo da treniram dva puta nedeljno fudbal i da idem na časove gitare.
U međuvremenu veoma sam zavoleo hip-hop, rap i krenuo sam da kupujem ploče da i
da se zanimam za celu tu kulturu. Kada sam imao 17- 18 godina, životni san mi
je bio da ja znam da skrečujem. Za to vreme sve je bilo skupo u Srbiji i veoma
se teško dolazilo da ploča, ako bi ih uopšte i bilo kod nas. Po ploče se moralo
ići u Budimpeštu. To je bio ceo proces: odeš u Budempeštu, kupiš ploču za nekih
20-30 eura, vratiš se kući, staviš ploču na gramofon i skapiraš da je to glupost
koju nisi hteo da kupiš. Cela ta problematika me je navela da krenem da radim u house muziku (pre svega
komercijalni house). Za Lewi’s Kamp, kao
muzički saradnik, sam počeo da radim 2008 i tada sam skapirao da volim te jazzy,
swing stvari. Presedeo sam kod kuće mnogo vremena. Znaš ono: ljudi idu na letovanje- ja sedim kod kuće i
vežbam, ljudi idu na zimovanje- ja sedim
kući i vežbam . Kada sam konačno skapirao produkciju krenuo sam da radim swing
ovako kako smo ga slušali večeras. Elektro-swing radim već četiri godine. Tu
sam se najviše pronašao i ne želim da menjam koncepciju.
O: Reci mi nešto o svojim putovanjima po Evropi i nastupima
po velikim festivalima:
U poslednje dve godine mnogo sarađujem sa velikim jazz
orkestrima širom Evrope. Ukrajna, Mađarska, Švetska, Austrija, Rumunija,
Bugarska... u svakom slučaju, težim ka tome da moju elektronsku muziku provučem
kroz bend ili sinfonijski orkestar. Imao sam prilike da radim u
Ukrajni sa simfonijskim orkestrom. To je jedno nezaboravno iskustvno. Trista pedeset ljudi koji po dvadeset i
više godina sviraju svoj instrument, a ti dođeš u situaciju da njima daješ svoje note,
da oni sviraju po tvojim notama, a da ih ti pratiš sa gramofonima i svojim
semplovima. To je neverovatno iskustvo, prosto meni kao nekom ko ima dvadeset i
šest godina. Konstantno težim ka tome da bude što manje elektronike , a što više
svirane muzike jer volim sviranu muziku i za mene ta živa, izvedena muzika ima
neku drugačiju energiju nego elektronska, a sam spoj svirane i elektronske
muzike ima nešto posebno.
O: Pored muzike se baviš...
Da, bavim se i dizajnom odeće. Završio sam akademiju
umetnosti u Nišu. Vlasnik sam brenda Street Studio. Radim urban vez stvari već
četiri godine, od 2009. ...životarim, što se odeće tiče. To je proces u kome vam pet godina treba da stvorite brend, pa deset godina da počnete
da zarađujete. Kada se bavite dizajnom odeće ne može se preko noći zaraditi i napraviti veliki posao. Sve ima svoj postupak i jednostavno morate
sačekati određeni vremenski period da to sazri, da ljudi saznaju za vas putem
reklame, interneta, facebook-a... štagod. Kada konačno, u jednom trenutku, postajete brend
koji ima svoju cenu i počinje da se naplaćuje to što radite.
O: Znači li to da je, za sada, muzika ipak prioritet?
- Za sada je prioritet spoj muzike i odeće, jer elektro-swing koji radim je usko povezan sa odećom koja je u poslednje dve-tri godine
ponovo aktuelna. Vratio se pin-up: haljine, na tufne, kovrdžava kosa, traka u
kosi... Evo i Montevideo 1 i 2... Za prvi deo sam radio, a za drugi ću raditi
muziku. Taj neki vintidž vajb, od 1920-ih do 1940-ih, i sve nadalje što je retro,
me vozi i ne želim da odustanem od toga. Malo ljudi to radi u Evropi i uopšte
Svetu, a među njima ja sam jedini iz Srbije. Tako da bolje je da ljudi kada
kažu Master Flow to bude jednako sa elektro-swing, a ne, Master Flow = idiot.
O: Kako po tvom mišljenju ljudi ovde reaguju na to što
radiš?
- Elektro-swing je srećna muzika za srećne ljude. Gde god da sam svirao po Evropi, nigde nisam dobio negdativan vajb. Kada obilazim festivale, ljudi đuskaju, imaju
pozitivnu energiju. Ljudi vole celu tu priču i traže moj kontakt i mail, facebook...
šta god ne bi li ostalu u kontaktu sa mnom. Meni je to stvarno super. Poenta muzike
je da spaja ljude, ne da ih razdvaja. Kada me pitaju šta mi je muzika donela u
životu, ja kažem: nije mi donela ništa, ali sam zahvaljujući njoj ostvario
mnogo poznanstava i zadobio mnogo prijatelja.
O: Šta stoji iza imena Master Flow? Zašto tako skrivaš svoje
pravo ime?
- Verovali ili ne, mama ne kod kuće ne zove: Milane, zove
me: Flow. Što se Master Flow-a tiče, kada sam posle dvogodišnjeg vežbanja prošao
proces sazrevanja kao DJ i krenuo da radim muziku (Nisam kao današnji klinci
kupio opremu izašao napolje i proglasio se DJ-em) 2006. godine radio sam u lokalu u
Novom Sadu koji se zove „Dva anđela” gde su me konobari prozvali Flomaster jer
sam račune uvek potpisivao flomasterom. Kasnije sam ja to malo korigovao u
Flow-master i kako sam u međuvremenu usavršio mastering muzike veoma dobro i
drugari su počeli da me zovu Master, a kako je Flow- već postojalo od ranije,
prosto se pripojilo u Master Flow, kao neki sled okolnosti moga rada.
T. S.