SWING THING I ELEKTRO RETRO

„Swing Fever” strujao je Domom omladine, simbolično u petak 8. marta. Tufne, mašne, šeširi, ploče i naravno veseli swing iz prve polovine prošlog veka. Pin-up se sasvim očigledno vraća u modu, a današnjim generacijama retro je približen umotan u popularni elektronski oblik. Dress-kod je solidno ispraćen. Košulje su bile uredno zakopčane, a suknje i karmini šarenili su se kroz nažalost samo na momente razigrani Mali klub DoP-a.

To što smo slušali u petak i što će se na želju mnogih moći ponovo čuti u Pančevu svakako jeste neobičan muzički stil objedinjavanja muzike s početka prošlog veka i muzike koja dominira danas. Zanimljive detalje o nastanku i prihvaćenosti elektro-swinga i same swing-thing šarolike ideje za nas je podelio DJ Master Flow. Da se zove Milan, dolazi iz Novog Sada, bavi dizajnom ženske obuće i odeće saznali smo iako lične podatke nema običaj da odaje, a evo još par zanimljivosti koje je podelio sa nama:

OMNIBUS: Reci nam nešto o tvojim početcima u DJ-ingu?

MILAN: Sve je počelo neke 2004. Oduvek sam voleo muziku i na početku sam hteo da sviram gitaru. Međutim, u to vreme sam išao u gimnaziju i trenirao fudbal u Vojvodini, stoga bilo je neizvodljivo da treniram dva puta nedeljno fudbal i da idem na časove gitare. U međuvremenu veoma sam zavoleo hip-hop, rap i krenuo sam da kupujem ploče da i da se zanimam za celu tu kulturu. Kada sam imao 17- 18 godina, životni san mi je bio da ja znam da skrečujem. Za to vreme sve je bilo skupo u Srbiji i veoma se teško dolazilo da ploča, ako bi ih uopšte i bilo kod nas. Po ploče se moralo ići u Budimpeštu. To je bio ceo proces: odeš u Budempeštu, kupiš ploču za nekih 20-30 eura, vratiš se kući, staviš ploču na gramofon i skapiraš da je to glupost koju nisi hteo da kupiš. Cela ta problematika me je navela  da krenem da radim u house muziku (pre svega komercijalni house). Za Lewi’s  Kamp, kao muzički saradnik, sam počeo da radim 2008 i tada sam skapirao da volim te jazzy, swing stvari. Presedeo sam kod kuće mnogo vremena. Znaš ono: ljudi idu na letovanje- ja sedim kod kuće i vežbam,  ljudi idu na zimovanje- ja sedim kući i vežbam . Kada sam konačno skapirao produkciju krenuo sam da radim swing ovako kako smo ga slušali večeras. Elektro-swing radim već četiri godine. Tu sam se najviše pronašao i ne želim da menjam koncepciju.

O: Reci mi nešto o svojim putovanjima po Evropi i nastupima po velikim festivalima:

U poslednje dve godine mnogo sarađujem sa velikim jazz orkestrima širom Evrope. Ukrajna, Mađarska, Švetska, Austrija, Rumunija, Bugarska... u svakom slučaju, težim ka tome da moju elektronsku muziku provučem kroz bend ili sinfonijski orkestar. Imao sam prilike da radim u Ukrajni sa simfonijskim orkestrom. To je jedno nezaboravno iskustvno.  Trista pedeset ljudi koji po dvadeset  i više godina sviraju svoj instrument, a ti dođeš u situaciju da njima daješ svoje note, da oni sviraju po tvojim notama, a da ih ti pratiš sa gramofonima i svojim semplovima. To je neverovatno iskustvo, prosto meni kao nekom ko ima dvadeset i šest godina. Konstantno težim ka tome da bude što manje elektronike , a što više svirane muzike jer volim sviranu muziku i za mene ta živa, izvedena muzika ima neku drugačiju energiju nego elektronska, a sam spoj svirane i elektronske muzike ima nešto posebno.

O: Pored muzike se baviš...

Da, bavim se i dizajnom odeće. Završio sam akademiju umetnosti u Nišu. Vlasnik sam brenda Street Studio. Radim urban vez stvari već četiri godine, od 2009. ...životarim, što se odeće tiče. To je proces u kome vam pet godina treba da stvorite brend, pa deset godina da počnete da zarađujete. Kada se bavite dizajnom odeće ne može se preko noći zaraditi i napraviti veliki posao. Sve ima svoj postupak i jednostavno morate sačekati određeni vremenski period da to sazri, da ljudi saznaju za vas putem reklame, interneta, facebook-a... štagod. Kada konačno, u jednom trenutku, postajete brend koji  ima svoju cenu i počinje da se naplaćuje to što radite.

O: Znači li to da je, za sada, muzika ipak prioritet? 

- Za sada je prioritet spoj muzike i odeće, jer elektro-swing koji radim je usko povezan sa odećom koja je u poslednje dve-tri godine ponovo aktuelna. Vratio se pin-up: haljine, na tufne, kovrdžava kosa, traka u kosi... Evo i Montevideo 1 i 2... Za prvi deo sam radio, a za drugi ću raditi muziku. Taj neki vintidž vajb, od 1920-ih do 1940-ih, i sve nadalje što je retro, me vozi i ne želim da odustanem od toga. Malo ljudi to radi u Evropi i uopšte Svetu, a među njima ja sam jedini iz Srbije. Tako da bolje je da ljudi kada kažu Master Flow to bude jednako sa elektro-swing, a ne, Master Flow = idiot.

O: Kako po tvom mišljenju ljudi ovde reaguju na to što radiš?

- Elektro-swing je srećna muzika za srećne ljude. Gde god da sam svirao po Evropi, nigde nisam dobio negdativan vajb.  Kada obilazim festivale, ljudi đuskaju, imaju pozitivnu energiju. Ljudi vole celu tu priču i traže moj kontakt i mail, facebook... šta god ne bi li ostalu u kontaktu sa mnom. Meni je to stvarno super. Poenta muzike je da spaja ljude, ne da ih razdvaja. Kada me pitaju šta mi je muzika donela u životu, ja kažem: nije mi donela ništa, ali sam zahvaljujući njoj ostvario mnogo poznanstava i zadobio mnogo prijatelja. 

O: Šta stoji iza imena Master Flow? Zašto tako skrivaš svoje pravo ime?

- Verovali ili ne, mama ne kod kuće ne zove: Milane, zove me: Flow. Što se Master Flow-a tiče, kada sam posle dvogodišnjeg vežbanja prošao proces sazrevanja kao DJ i krenuo da radim muziku (Nisam kao današnji klinci kupio opremu izašao napolje i proglasio se DJ-em) 2006. godine radio sam u lokalu u Novom Sadu koji se zove „Dva anđela” gde su me konobari prozvali Flomaster jer sam račune uvek potpisivao flomasterom. Kasnije sam ja to malo korigovao u Flow-master i kako sam u međuvremenu usavršio mastering muzike veoma dobro i drugari su počeli da me zovu Master, a kako je Flow- već postojalo od ranije, prosto se pripojilo u Master Flow, kao neki sled okolnosti moga rada.

T. S.