KADILAK REKORDS I KORENI BLUZA

Ako ne poznaješ Blues... Nema poente hvatati se gitare i svirati rock and roll ili bilo koji drugi tip moderne muzike.

Ketih Richards

Mali klub Doma omladine bio je u prilici da sivoliki i kišni četvrtak, 17. januara, oboji intenzivnim bojama old school rock’n’roll-a i blues-a održavši prvo tematsko veče posvećeno rock muzici. U prvom delu večeri prikazan je film Cadillac Records, a posle projekcije usledio je blues jam session.

Ideja ovakvih tematskih večeri jeste da zainteresovanoj publici prenese duh cele jedne muzičke ere, tj. da ukaže na značajne tačke u njenom razvoju, kao i na ljude odgovorne za njeno razvijanje. Prikazivanje filma Cadillac Records iz 2008. godine, naišlo je na veliko odobravanje prisutnih. Publika je imala priliku da isprati zanimljivu priču o začetku rock & roll-a. Takođe, govorilo se i o naporu da preko folk-rock-a i blues-a diskriminisana crnačka populacija s američkih pamučnih polja dospe do zvezda uprkos svim moralnim poteškoćama proboja jednog ideala.

Svi su još uvek bili pod utiskom filma kada je bend sastavljen od zapaženih pančevačkih muzičara zauzeo scenu. Odličan bluzerski vajb prodrmao je sve prisutne, a nešto više o tome rekao je pevač i gitarista sastava Dušan „Duke” Pavlov.

- Na ovom blues session-u, okupljeni su ljudi iz različitih bendova. Milan Jaraković je glavni organizator, i on je povukao da se u večerašnju tematsku svirku svi uklopimo. Kako je sama ideja okupljanja proizašla iz filma, svirali smo standarde Muddy Watersa, Little Waltera...  Nažalost nismo imali pevačicu, stoga nismo svirali ništa od Ette James. Bilo je dobro s obzirom da smo imali samo jednu probu pre svirke.  Ja sam svirajući uživao, a  stekao sam utisak i da se publika dobro provela. Na svakoj svirci trudim se da dam sve od sebe, jer blues, ako se ne svira iz duše, i nije blues, a tada jednostavno gubi smisao i nema svrhe da se tako naziva - objasnio je Duke

Narednog četvrtka na programu će biti projekcija filma High Fidelity, ali ovoga puta neće biti svirke, iako je ideja da se projekcije isprate i muzikom veoma dobra, pa će zato ovog puta publika morati da se zadovolji samo projekcijom filma, koji u svojoj podlozi govori o ljubavi jednog američkog DJ-a, pasioniranog vlasnika prodavnice ploča.

T.S.

SAVA, MELINDA I NORMAN U SVOM AMBIJENTU

U Malom klubu Doma omladine, u četvrtak 10. januara, Sava Marinković je u saradnji s Melindom Ligeti i Normanom Baiocchi-em izveo slobodnu muzičku improvizaciju na zadovoljstvo nekolicine ljubitelja ambijentalne muzike.

Kada je reč o razbijanju monotonije na pančevačkoj alternativnoj muzičkoj sceni, a u vezi s ponudom ovakvih dešavanja, neizbežno se mora pomenuti da je Sava svojom improvizacijom ispoljio čistu emociju u vidu „tečnog”, ambijentalnog, i povrh svega, eksperimentalnog zvuka. Sve to doprinelo je pozitivnom osećanju kako publike tako i izvođača. Autentična i za našu sredinu svakako inovativna atmosfera ostvarena je harmoničnim spletom električnih i akustičnih instrumentalnih komponenata uz takođe, snažnoefektivnu, vizuelnu nadogradnju.

Ambijentalnu muziku bi mnogi po nameni kvalifikovali kao „pozadinsku”, tj. pogodnu i propratnu za razgovaranje, opuštanje i stvaranja odrađene atmosfere. Međutim, ovim dešavanjem troje pespektivnih muzičara dokazalo je da ambient u svojoj slobodnoj formi može da bude i mnogo više od toga. O „ambient”-u kao stilu života, ili štaviše, stanju svesti Sava je rekao:

- Ambient treba da predstavlja svakodnevicu, treba da predstavlja nešto što živiš, što je oko tebe u svakom momentu i u svakom smislu. Pod tim ne podrazumeva se isključivo muzika, jer muzika, to je sve (!), po mom mišljenju.

O opštem utisku koje je ovo veče u muzičkom smislu ostvarilo u odnosu na očekivanja iz perspektive jednog od organizatora i izvođača Sava je dodao:

- Teklo je baš onako kako sam zamislio. Muzičari koji su večeras bili sa mnom, pre svega, jesu izvanredni ljudi, a i jednako izvanredni muzičari, i veoma mi je drago što smo uspeli da se muzički tako brzo skontamo. Tako da, ovo je u suštini baš ono što sam i hteo da postignemo. Bilo je taman onoliko ljudi kolko je trebalo i da ostane. Ipak, pri kraju su se mnogi razišli što je OK, jer opet, mislim da takvu muziku mogu da slušaju ljudi koji su iskreni, i na neki način umno slobodni. Veoma mi je drago što je manji broj ljudi ostao do kraja i jednostavno ispratio i osetio sve to.

Muzikom je sve rečeno, a nama preostaje da se nadamo da ovakva dešavanja neće ostati retkost za mlade Pančevce koji se interesuju za alternativu, već da će ambient uz ostale alternativne muzičke pravce nastaviti da se razvija i podržava.

T.S.

POZIV ZA RUKOPISE 36

Poštovani,

 

Dom omladine Pančevo poziva sve zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji, 36. po redu, konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju – „Rukopisi 36“.

Konkurs je otvoren do 15. februara 2013. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići od 15 do 27 godina koji pišu na jezicima bivših ex-Ju republika.

Treba poslati tri pesme i / ili tri priče dužine do četiri kucane strane (dakle, do 10 000 karaktera, veličina fonta 12, 1.5 prored), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom, brojem telefona i i-mejlom na: Dom omladine, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija (s naznakom ,,za Rukopise 36”), ili na mejl: zbornikrukopisi@gmail.com.

,,Rukopisi 36″ će izaći iz štampe do maja 2013. kada je planirana i promocija u Pančevu. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, primerci će biti poslati poštom.

Srdačan pozdrav,

Nenad Maletin

v.d. direktor

Dom omladine Pančevo

Svetog Save 10, Pančevo

telefon:+381 13 311 315

e-mail: info@domomladinepancevo.com

www.domomladinepancevo.com

U ZNAKU MLADIH PISACA

Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije ,,Rukopisi”

„Rukopisi” spadaju u projekte s najdužom tradicijom u gradu, a takođe predstavljaju i jednu od najistrajnijih publikacija Doma omladine Pančevo. Ovaj zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije okuplja sve one od 15 do 27 godina koji žele da se zapute u svet književnosti, koji imaju šta da kažu i da to podele s drugima.

Davne 1976. godine ovaj zbornik je pokrenuo gimnazijski profesor filozofije i pesnik Momčilo Paraušić, objavljujući tada poeziju gimnazijalaca, a ubrzo zatim „Rukopisi” su prerasli u prepoznatljivu publikaciju mladih pisaca, prvo Srbije, zatim Jugoslavije, a nakon 2004. bivše Jugoslavije. Iako su se urednički timovi i koncepti ovog zbornika menjali, energija nezadovoljstva koja ga je oduvek krasila ostala je ista, kako je to lepo primetio Edvard Jukić, jedan od najistrajnijih urednika. Uređivanje „Rukopisa” oduvek je bilo timski posao i oduvek su generacije prvo talentovanih, a zatim afirmisanih pisaca iz Pančeva, obavljale ovaj lep i inspirativan zadatak. Tako su se tu našla i najznačajnija književna imena grada: Miloš Nikolić, Bogdan Mrvoš, Božidar Vujić, Zoran Dušković, zatim Edvard Jukić, Vasa Pavković, Goran Trailović, Jasna Milićev, Nemanja Rotar, Vule Žurić, sve do najnovije generacije: Jasmine Topić, Dragane Mladenović, Jelene Angelovski, Miloša K. Ilića i Čarne Popović. Takođe, veliku pomoć u prevođenju i uređivanju našeg zbornika dobili smo od pesnikinja i prevoditeljki Ane Ristović i Stanke Hrastelj, te makedonskih pesnika Nikole Madžirova, Igora Isakovskog i Zvonka Taneskog.

Poslednjih deset godina, „Rukopisi” su već uveliko prepoznatljiv pančevački književni brend, i svi koji se bave književnošću, od Slovenije do Makedonije, nekada popularno od Vardara pa do Triglava, znaju gde je Pančevo i da se tamo promovišu prave kulturne i književne vrednosti.

„Rukopisi” su takođe i povod za dobro druženje. Svake godine organizuje se promocija u Pančevu, a od prošle godine možemo da kažemo da imamo i mali književni festival, jer smo konačno bili u prilici da ugostimo malo duže mlade pisce iz različitih država koji su se međusobno družili, razgovarali o književnosti i razmenjivali informacije.

Kako objaviti pesmu ili priču u „Rukopisima”? Svake godine, krajem decembra, raspisuje se konkurs, u štampanim medijima i na internetu, a radove mogu poslati svi zainteresovani između 15 i 27 godina starosti. Slanje pesama ograničeno je na tri, kao i priča, do tri kucane strane. Rezultati se objavljuju početkom marta naredne godine, a maj je rezervisan za promociju.

Priča se i dalje širi.

Pozvani ste da učestvujete!

DOLAZIMO U MIRU

U saradnji sa PanDEMOnijum studiom, u četvrtak, 13. decembra u „Malom klubu” DoP-a, održala se promocija novog albuma vrhunskog i uveliko poznatog sastava Melmac Riders. Novi album podrazumeva duplo izdanje koji čine studijski snimci na audio-disku i snimak koncerta iz Studentskog doma na DVD-iju.

Fenomenalni pančevački bend sastavljen je od četiri vrhunska muzičara s velikim iskustvom. Bend je oformljen je 2009. godine, a čine ga Vladimir Jezdimirović - Alf, Aleksandar Bukur, Lazar Kebić i Miloš Knežević. Nakon dugogodišnjih iskustva u brojnim bendovima svih žanrova iza sebe, stvorivši Melmac Riders-e, želeli su da publici ponude nešto novo i nesvakidašnje. Svirajući meddley aranžmane sastavljene od većih svetskih rock i pop hitova,  uspeli su da ne samo pančevačkoj, već i na teritoriji Srbije, izmame simpatije sadašnje kako starije tako i mlađe publike. Nešto vše o novom albumu, Alksandar Bukur, frontmen benda, nam je rekao:

- Napokon, nakon skoro godinu dana, bend „Melmac Riders” dolazi u miru, to jest, sa novim albumom pod nazivom „We Come in Peace” i dvd-jem „All Night Wrong”. Njega čini skup miksovanih pesama, a svaka pesma sačinjena je od više poznatih rock i pop hitova. Na taj način mi pravimo našu muziku od pesama drugih izvožača, ali napominjemo da to nije naša autorska muzika već se odričemo svih autorskih prava. Mi ovo radimo radi promocije i da bismo došli do nastupa i koncerata, prodaja nam nije u planu. Sardanja sa PanDEOnijumom je izuzetna zato žto smo upravo ovde snimili naš novi album kao i predhodni DVD, tako da je ceo taj odnos fenomenalan - objasnio je Saša.

Nadamo se da će se dobra saradnja između njih u buduće nastaviti, jer, kako smo mogli da čujemo i vidimo, novi album je bez premca, usled vrlo interesantnog pristupa, koji upravo zato što već znamo većinu seckanih, prelepljenih i kolažiranih pesama, uspeva da zabavi, podigne energiju i pokrene na dobre vibracije u telu i raspoloženju.

T. J.

 

BIOSKOP: „TREĆI KLJUČ”

Uprkos minusu koji je u ovim zimskim danima sve dublji, zimnici koja je sve tanja i snu koji je sve slađi, filmski program u Domu omladine i ove nedelje bio je solidno ispraćen. Pančevački filmofili opet su dokazali svoju odanost „Bioskopu” DoP-a, u sred srede okupvši se da odgledaju triler „Treći ključ” Zorana Tadića. A i kako ne bi kada nema ništa bolje od dobrog trilera na velikom platnu u Malom klubu, i šolje toplog čaja s nešto irskih fora sa severnih mora, da prostruji krv u žilama!

- Gledali smo „Treći ključ” Zorana Tadića. To je jedan iz serijala filmova koji su napravili tandem Pavao Pavličić i Zoran Tadić u Zagrebu. To je počelo filmom „Ritam zločina”, pa su „Treći ključ” i „San o ruži” zapravo kratke priče Pavao Pavličića - „Zagrebačke priče”. One su sve trileri. U filmu „Treći ključ” stvaranje napetosti dovedeno je do najlepšeg osećaja u jugoslovenskoj kinematografiji, koja nikada nije imala velike kriminalističke filmove. To su mahom bili dosta neuspeli pokušaji kao „Neka druga žena” ili „Doktor Mladen” (prilično slabi filmovi), i možda su dragi, ali u stvaranju napetosti potpuno su neuspeli. Tadić tu uspeva, i to je jedan razlog zašto film koji smo gledali odlično predstavlja jugoslovensku kinematografiju. S druge strane, ovo je jedan od najzanimljivijih krajeva u jugoslovenskoj kinematografiji, jer na kraju filma ne znamo šta je to što smo ceo film pokušavali da saznamo. Taj pristup filmu smo videli tek dosta kasnije kod Linča, gde film samoreferiše na sebe, kao u „Blue Velvet”-u i „Twin Peaks”-u. Recimo, u „Blue Velvet”-u na početku filma glavni junak pronalazi ljudsko uvo, i nosi ga u policijsku stanicu, a do kraja filma to uvo više se ne pominje, niti se daje do znanja čije je. Tako nas i u Tadićevom filmu sve vodi ka tome da saznamo o čemu se radi, i na kraju ne saznamo - objasnio nam je Ljubomir Radovanović, filmski urednik DoP-a.

Pošto uskoro počinje praznična euforija, koja je pomalo i okasnila ove godine, „Bioskop” DoP-a će na veliku žalost posetilaca napraviti kraću pauzu. A da ne biste i vi, dragi ljubitelji filma, bez svog omiljenog bioskopa izgubljeno lutali ne raspoznajući svoj cilj, predlažemo vam da, dok čekate, odgledate tričavih trideset dva sata već spomenute serije „Twin Peaks”, ili bilo šta od genijalnog Linča. A šta ćemo gledati nakon praznika, tačnije Srpske Nove, već nam je najavio Ljuba: „Gledaćemo „Zagrebačke priče”. To je set kratkih filmova nastalih u Zagrebu, i najnovija je produkcija iz 2012. godine”.

D. J.

REGGAE SERBIA FEST 2012

NI NA NEBU, NI NA ZEMLJI

Kako polako ulazimo u poznu jesen, sezonu čajeva i štrikanih čarapa, sve nam je neophodnije nešto što će nas ugrejati. Ako vam nedostaje ljubav, nemate dredove u koje ćete se obući, ili vam je radijator pokvaren, pančevački Dom omladine ima rešenje za vas, ili je makar imao pre tri nedelje. Topli zvuci reggea uspešno su ugrejali i zanjihali veliki broj ljubitelja, i to od petka, 16. novembra, kada je u našem gradu otpočeo peti „Reggae Serbia Fest”, manifestacija koja postaje sve zapaženija na međunarodnom nivou. Ovogodišnje izdanje festivala privuklo je više stotina posetilaca, koji su tokom tri dana proslavljanja reggae muzike i ideologije uživali uz neka od poznatijih imena svetske reggae i dub scene. Muzički program Doma omladine je u nedelji održavanja festivala potpuno bio u duhu reggae-a, pa je i četvrtak, 15. novembar, dan u nedelji rezervisan za tematske i akustične večeri, bio posvećen Bobu Marliju. Četvrtak nas je uspešno, ali lagano ubacio u raspoloženje za klaćenje, pa smo jedva dočekali taj famozni petak, i zvanični početak Reggae Serbia-e.

DOBRO, A NAŠE

Kao i prošle godine, pored odlične muzike i dobrog line up-a, organizatori su i ove pripremili zanimljiv prateći program. Ovog puta, činile su ga dve izložbe otvorene prvog dana festivala. Izložba „Glad”, delo je članova Foto kluba Doma omladine, a izložba crteža „Ljudska prava - borci i bitke”, sačinjena je od portreta boraca za ljudska prava i radova inspirisanih istorijskim događajima. Izložba „Glad”, koja je za temu imala svakodnevne borbe za preživljavanje sugrađana i sugrađanki, imala je za cilj da navede posetioce na razmišljanje o lošim životnim uslovima u kojima se nalaze mnogi, kao i da podstakne na želju da „pružimo ruku solidarnosti” onima kojima je potrebna. Druga izložba „Ljudska prava - borci i bitke”, obuhvatila je radove više različitih autora, čiji su portreti inspirisani tekstovima članova naše redakcije. Fela Kuti, Martin Luter King, Vilhelm Rajh i Klara Cetkin, samo su neka od imena čiji su portreti prikazani, uz naše tekstove o njima i njihovom radu.

Iako tokom ovog izdanja „Reggae Serbia”-e u Pančevu nije bilo maglovito, kao prošle godine kada se od smoga nije video prst pred okom, to nije predstavljalo nikakav problem. Pošto su Pančevci i Pančevke navikli da žive u oblacima, jedna posebna vrsta smoga, još od deset časova, obavila je Dom, a nasmejani rastamani i reggae ljubitelji šetkali su se naokolo i klatili prateći beat. Prvi dan festivala bio je rezervisan za domaće izvođače, pa su naši saundsistemi Jah Messenjah Soundsystem, Professor Tresha, Ras Tafarai i Solid Hi-Fi Sound vrteli muziku, uz fenomenalnu MC Darku, koja je okupljenje oduševila svojim pevanjem, a dimni efekti i njen prelep glas stvorili su utisak da smo na oblacima. Petak u Malom klubu otpočeo je i tekao kao i svaka domska reggae žurka, i publika je uživala u odličnoj muzici. Ipak, kada je Darka uzela mikrofon i druga po redu nastupala ove večeri, svojim veselim duhom razmrdala je i još više razveselila prisutne u Malom klubu. Neposredno pre nastupa gornjemilanovačke zvezde večeri, u odjekujućem domskom holu/galeriji prozborili smo koju reč s njom o solo albumu na kojem radi punom parom, odlasku iz ZAA benda i očekivanjima za predstojeći nastup:

OMNIBUS: Pošto radiš na prvom solo albumu, možeš li da ispričaš malo više o tome?

DARKA: Mnogo je teško raditi na svom albumu, naročito ako si žensko i radiš sama sve i moraš sve da platiš i organizuješ, ali mislim da ću do kraja godine izbaciti prvi singl. To je neka rege varijanta s malo više etno muzike. Imaćemo i truba i svega, tako da je dosta drugačija od reggae-a, ali je opet reggae. A što se tiče celog albuma, tek sledeće godine. Jednostavno, u Srbiji moraš ljude mnogo da cimaš i svakodnevno da zoveš i organizatore, i ljude iz studija i iz benda, i mnogo je teško sve to organizovati, ali biće to valjda okej. Ja se iskreno nadam i imam veru i radim svakodnevno na tome. Ovo je veliki projekat koji je već dugo u meni. Neki soul, rege, malo i r'n'b i malo hip-hop-a.

O: Bila si i u ZAA bendu, zašto si napustila ZAA?

D: Pa, ne znam. Ja sam nekako ZAA napustila ne fizički, već mentalno, zbog nekih materijalnih problema. ZAA je odlučio da mora brže da radi i brže da se organizuje i možda odmah da izbaci neki novi album i neki novi singl, ja nisam bila toliko spremna za sve to i onda sam izašla iz benda tako psihički, ali je ZAA odlučio da izađem i fizički. Možda je i bolje tako, nekako se sve to uklopilo.

O: Da li deliš mišljenje s fanovima da si srpska Erikah Badu i da li misliš da ćeš uspeti da dostigneš Eriku sa takvim fantastičnim glasom?

D: Pa ja bih jako volela. Par puta sam i sanjala da nastupam s njom. Ona je veoma uticala na sve to što radim, ali svako je drugačiji i ima drugačiju sudbinu i svako drugačije radi muziku. Možeš da upoređuješ dvoje, ali nikad nisu stvarno potpuno isti. Volela bih da budem tu, približno kao Erika Badu, jer je to ipak soul diva koju sam počela da slušam pre 10 godina, isto kad i rege. Videćemo šta će biti, sve zavisi od prvog singla, reakcije publike i koja se publika javi na to.

O: Šta očekuješ od večerašnje publike i festa?

D: Meni je uvek lepo u Pančevu, ljudi su pozitivni i uvek me lepo prihvate što je meni najbitnije, a ostalo kako bude, očekujem dobru zabavu. Dobar je ovaj festival, svake godine se lepo provedem, čak i kad ne nastupam meni je dobra organizacija.

Veče nastupa domaćih izvođača završeno je u pozitivnoj atmosferi, i, sigurni smo, s nestrpljivim iščekivanjem subotnjeg, ali i nedeljnog programa i jednog od najpoznatijih zvezda svetske dub scene, Mad Professor-a.

RASPECT CREW

Drugi dan Reggae Serbia-e, pored Trenchtown Rockers-a kao domaće podrške, bio je rezervisan za goste iz Švajcarske i Belgije. Nastupali su već dobro nam poznati Asher Selector i Raldo, a ove godine publika je mogla da čuje i Mattea, trombon, Keumart-a, fantastičnog beatbox-era, Mad Codiouf-a, DJ Skunk-a i Laurent-a iz Jah Work Sound-a. Ovih sedam izvođača, čine Raspect Crew, a njihove nastupe ispratile su stotine ljudi 17. novembra, u Studentskom domu.

Dvodnevni povratak u prelep Studentski dom, evocirao nam je uspomene na prošlogodišnje, četvrto izdanje festivala, kao i na mnogobrojne fenomenalne programe i nastupe koji su se u ovom prostoru održali. Nažalost, ovo je najverovatnije poslednji put da su vrata Studentskog (sada Svetosavskog) doma otvorena za publiku, one mlade koji se okupljaju na programima Doma omladine. Iako su završni radovi na novom prostoru DoP-a, „Apolou”, u procesu, verujemo da ništa neće uspeti da zameni prelep Studentski, čekale nas u Apolu suve šljive i planete, ili ne. Iako je kraj radova na „Apolou” bio najavljen za početak jeseni (!), na ovom „Reggae Serbia Festivalu” nismo imali priliku da u „Apolou” poletimo visoko, ali se nadamo da će, makar, sledeće godine to biti slučaj.

Tek nekoliko minuta pre početka nastupa Švajcaraca, pronašli smo Asher Selector-a, kao i uvek nasmejanog i raspoloženog za razgovor. Rastaman odgovoran za pronalaženje mnogih talenata u Švajcarskoj, koji im je i omogućio da nastupaju širom sveta, a samim tim i na našem festivalu, rekao nam je nešto više o svojim trenutnim projektima.

OMNIBUS: Da li smatraš da ovaj festival može da parira drugim većim festivalima na kojima si gostovao?

ASHER SELECTOR: Uživam u njegovoj umetnosti, dobrim vibracijama, ljudima koji se smeju, pozitivnosti i rege muzici. Rege muzika predstavlja jedinstvenu muziku, ljubav i poruku. Poruku dobrote, poruku Rastafarija. Gde god da je rege muzika postoje ljubav i dobre vibracije. „Reggae Serbia Festival” je festival dobrih vibracija i ljubavi.

O: Na čemu trenutno radiš? Da li pripremaš neke nove stvari?

AS: Da, radim na novom Raldovom albumu, koji će biti gotov za oko četri, pet meseci. Ali radim i sa Soundsystem-om, Najavibes bendom, sa svim muzičarima koji šire duh rege muzike.

O: Kako si toliki broj ljudi privoleo da se bave regeom, pošto imaš mnogo muzičara koji rade sa tobom?

AS: To je kao što sam rekao, dobre vibracije. Par puta sam nastupao na Jamajci, tako da sam upoznao sve muzičare, i živeo sam tamo, primio sam te vibracije. Kad si dobar i u muzici i u produkciji i zovneš muzičare, pa osetite dobre vibracije i kad vidim da se oni razumeju u muziku, u rege, dobrodošli su!

O: Šta se dešava s radio-stanicom koji si pokrenuo?

AS: Napravio sam pauzu od deset meseci jer sam povredio stopalo. Osećam da ću se uskoro povratiti na radio. To je radio koji emituje rege muziku u svako doba.

O: Kakvi su ti planovi za budućnost?

AS: U budućnosti ne vidim kraj rastafariju, dobrim vibracijama. Budućnost je samo dobrota sve vreme, imaćemo više vibracija, više regea, bolji svet. Svet sreće za ljude. Sreća je moje oružje! Neki ljudi imaju ovo, neki imaju ono, ja imam sreću i pokrećem ljude da se tresu.

Odmah nakon Ashera postavili smo par pitanja i trombonisti Matteo-u, koji je ove godine prvi put došao u Pančevo.

OMNIBUS: Kako si odlučio da sa soul, fank i ska muzke pređeš na rege?

MATTEO: Nije to izbor, kad slušaš rege muziku i osetiš vibracije u sebi znaš da moraš to da živiš. Tako da to nije izbor, ni odluka, jednostavno se oseti.

O: Dakle, nastavićeš da se baviš rege muzikom, nećeš da eksperimetišeš dalje, smatraš li da je to to?

M: Ne, smatram da je svaka muzika lepa i važna, i dalje sviram sve.

O: Koji su tvoji planovi za budućnost, pripremaš li nešto novo?

M: Već neko vreme sarađujem s Ašerom, tako da ću svirati što je duže i više moguće svoju muziku i svoj trombon. Širiću pozitivne misli i dobre vibracije. Ostaću u saradnji s Ašerom i sledećeg puta imaću više da pružim.

Nakon Asher-a i Mattea, koji je bio raspoložen da nam i nešto kratko odsvira, proćaskali smo i s Raldom, čovekom fantastičnog glasa, čiju smo izjavu za razliku od prošle, ove godine uspeli da dobijemo. Raldo nam, dakle, ove godine nije umakao, a i nije mogao s obzirom na povredu članka. Zarobili smo ga u backstage-u, pa nam je ispričao više o tome na čemu trenutno radi, kao i svoje mišljenje o festialu.

OMNIBUS: Šta misliš o Reggae Serbia Festivalu?

RALDO: Veoma je lepo, volim svaki put kad dođem ovamo da sviram. Ovo je treći put da dolazim u Srbiju i svaki put kad dođem dobijem veliku nagradu od publike, i ljudi koji vole i smeju se i šire dobre vibracije. Volim to!

O: Kad možemo očekivati album na kojem radiš?

R: Početkom sledeće godine, verovatno na proleće.

O: Da li ti je zbog povrede noge bilo teško da dođeš ovamo?

R: Dolazak nije bio težak, ali nastup nije bio lak. Nisam uspeo da dam sve od sebe, jer kad trebalo da sednem, nastavio sam da stojim i osećao sam bol u nozi, ali izdržao sam.

O: Kada si zavoleo rege muziku?

R: Teško je reći. Znam za Bob Marlija od malih nogu i oduvek sam ga voleo, otprilike sam ga zavoleo sa deset godina, kada zapravo nisam ni znao šta je rege. Ali došao sam u svet regea s dvadeset dve-tri godine, dakle pre desetak godina. I pre sam se bavio muzikom ali drugom vrstom. Bio sam u ska bendu, a kad sam bio mlađi svirao sam fank. Oduvek sam se bavio muzikom, ali regeom sam počeo pre desetak godina. Naročito pre sedam godina, kada sam zašao dublje i upoznao Ašera.

O: Kako si došao u kontakt s Ašerom?

R: Živimo u istom gradu, u Ženevi, u Švajcarskoj, a Ašer je tamo mnogo poznat. Ako živite u Ženevi i volite rege morate da znate Ašera, jer je on doneo rege kulturu tamo. Sreli smo se u Ženevi, zapričali, slučajno sam spomenuo mu da pevam i pozvao me je da radim s njim, možda godinu, dve, pa ćemo videti kako bude išlo. Već sedmu godinu sarađujemo, dobra smo kombinacija - rekao nam je Raldo, i uz osmeh dodao: „Veliki pozdrav Domu omladine, veliki pozdrav Pančevcima, jer ih volim i volim vas, i nadam se da ću se uskoro vratiti”.

LUDI PROFESOR POKIDAO

Poslednjeg dana festivala pored tri domaća izvođača, beogradskih „Che Guerillaz-a” i zelenoprstih Nišlija „Greenfingers-a”, kao i dancehall DJ-a Shone Alcapone-a, predstavili su nam se i lokalnoj publici dobro poznati Švajcarci „NajaVibes”, koji su prošle godine slamali srca mlađanih Pančevki, i to u paketu s legendarnim MC-jem Rootwords-om. Željno iščekivan ove godine bio je i britanski velikan reggae i dub muzike, Mad Professor, koga smo imali priliku da slušamo u tandemu s Joe Arriwa-om.

Što se tiče domaćih izvođača, pokazali su šta umeju nešto ranije, pa su samim tim i njihovi nastupi slabije ispraćeni. Che Guerillaz-a se sećamo još od prošlog festivala, po izuzetno energičnom nastupu na promo žurci za četvrti „Reggae Serbia”, u „Studiju 21”, i vapajima publike za izlazak na bis. Mladi Beograđani i Beograđanka potrvdili su nam da policija misli da zna šta to kriju, i, kao što je i očekivano, održali još jedan odličan nastup. Greenfingers-i iz Niša, za nas su bili nešto novo, i prvi put smo uživo slušali ovu simpatičnu sedmorku.

Švajcarski sastav, koji je svoju karijeru uz Asher Selector-a otpočeo još 2006. godine, ponovo je održao odličan nastup uz koji su svi, a pretežno ženska populacija, veoma uživali. Zajedno s Rootwords-om, američkim MC-jem koji je odrastao u Evropi, preneli su odličnu energiju na publiku, i dali i više nego savršen uvod u ono što smo svi iščekivali. Švajcarci su pokazali da znaju znanje, šireći svoje pozitivne vibracije. Odmah nakon nastupa Najavibes-a, kratko smo porazgovarali s frontmenom benda, Léo Marin-om.

OMNIBUS: Čuli smo da veoma voliš „Rege Srbija Fest”, možeš li da objasniš zašto?

Léo Marin: Zato što su ljudi ovde u Srbiji, u Pančevu, tako srdačni da se zaista osećaš kao kod kuće. Prvi put kada ih vidiš svi ti se javljaju i govore „Zdravo, zdravo! Kako si?” i smeškaju se. Kada ih zabavljaš, oni igraju i pevaju i daju ti sebe. Pančevo i Srbija su divni.

O: Kakav je uticaj na tebe imao snimanje drugog CD s Mad Professor-om?

LM: Bilo je zasita neverovatno, zato što smo imali priliku da zakoračimo dalje i snimali smo u studiju, i mogli da vidimo kako to sve funkcioniše. Sve je to veoma ludo, zato što su tako profesionalni, jer su toliko mnogo stekli u svojim životima što se tiče ostvarenja u muzici. To je bila velika avantura za nas zato što smo napredovali.

O: Šta misliš o Mad Professor-u kao muzičaru?

LM: Mislim da je sjajan zato što je bio producent mnogim muzičarima, i organizovao mnogo nastupa. On je takođe veoma kreativan.

ROOTWARDS, muzičar s istorijom koji trenutno radi na novom EP-u, vidno zadovoljan ali i izmoren od nastupa, podelio je s nama svoje utiske:

- Ovaj festival me je doveo najistočnije u Evropi, od mesta koja sam posetio. Jedino dvoje crnih ljudi koje sam video ovde su Mad Professor i njegov sin. A živeo sam u Australiji, na Zlatnoj obali, istoku Australije, ali tamo još uvek postoje Aboridžini, dok je ovde sve drugačije. Grad je veoma star i ima istoriju. Možeš da osetiš patnju i bol, tako da je to što sam doveden u ovo okruženje, nešto što pre nikada nisam iskusio - rekao je Rootwards.

Tek par minuta pre izvanrednog predavanja o dub-u, koje je i kasnilo pošto su se znatiželjni novinari zadržali Profesora u backstage-u, velikan dub-a odgovorio je i nama na par pitanja.

OMNIBUS: Kako si uspeo da stvoriš prirodan zvuk koristeći elektronsku opremu?

MAD PROFESSOR: Kada sam ušao u svet muzike stvari su bile potpuno drugačije nego sada zato što kada neko ima samo trideset godina teško mu je da zamisli sve to zato što mi nismo imali kompijutere  u muzici. Mislim ako čuješ pesmu u kojoj se nalaze bubnjevi ti bi znao da da neko svira te bubnjeve. A ako čuješ zvuk trube očekuješ da je i neko svira, jer mi nismo imali stvari snimane na kompijuteru i semplovane zvuke, ništa slično tome. Danas nije to tako teško. Ako ti treba neko da svira određeni instrument ti nađeš tu osobu ali jedini problem je novac zato što muzičati koštaju.

O: Kakav je uticaj na tebe imao Bob Marley?

MP: Prvi put kada sam čuo Boba shvatio sam da je drugačiji od ostalih ljudi, od sve muzike iz okoline - njegova muzika je imala neku vrstu moći. Prva pesma koju sam čuo bila je ’Duppy Conqueror’, a druga ’Small axe’: „Ako si ti veliko drvo, ja sam mala sekira, i spremna sam da te isečem”... On je imao običaj da stavlja svakodnevni govor u pesme. Znate, nije bio poznat jer je svirao na mestima za oko 150 ljudi. A kada je sva ta stvar s rastamanima postala popularna počeo je da se pojavljuje u novinama, nacionalnim, s egzotičnim naslovima. To je bio prvi put da je rastaman bio u nacionalnim novinama. Ja sam video kako se sve to razvija, a ljudi su postali radoznali oko cele te stvari. Mi smo bili veoma srećni, zato što nas je predstavljao, nas i našu generaciju. I kada smo shvatili da umire, msili smo da je to samo šala. Rege se nikada nije oporavio od smrti Bob Marlija.

Kada je Ludi profesor konačno stupio na scenu, uzbuđenje se, naprosto, osetilo u vazduhu. Stotine okupljenih, hipnotisano klimajući glavama, ispratilo je zasigurno najbolji dub zvuk koji je već godinama proizveden u našem gradu. Pomahnitala masa zadovoljno je skandirala, a i više nego dobra atmosfera održala se  do samog kraja nastupa. S velike miksete, pa kroz zvučnike, doplivavao je savršen zvuk, i to najveći reggae hit današnjice, a Mad Professor uz podršku Joe Ariwa-e, pokazao je i dokazao koliko je zapravo veliki. Nastup Ludog profesora najbolje je predavanje ikada održano na ovom festivalu, i ostaće zasigurno upamćeno, pa smo sigurni da nema boljeg zaključka ovom fantastičnom putovanju u oblake, na kojima smo se njihali uz off-beat ritmove. Ostaje nam samo da iščekujemo naredno, šesto izdanje „Reggae Serbia Festivala”, i da se nadamo da će naš mali grad ugostiti još nekog od velikana dub i reggae muzike, zato što je nastup Mad Professor-a bio pun pogodak.

Sofija Kujundžić
Tamara Jovanović
Foto: Natalija Stojanović & Aljoša Dakić

BIOSKOP: „DRUŠTVENA IGRA” I „POGLEDAJ ME, NEVERNICE”

Zamislite da je četvrtak ujutru, pijete prvu jutarnju kaficu i sedate da prelistate novine. Sveže iz štampe, „Pančevac” je sada stigao u vaš dom, zahvaljujući vašoj vrednoj ženi koja ga je kupila prilikom povratka s pijace. Prvo što vam privlači pažnju, još na prvoj strani, jeste poziv građanima za audiciju za film, i za razliku od uobičajenih, ova audicija traži ljude svih profesija koji će glumiti ono što žele. Trideset ljudi biva izabrano, i oni, glumeći po prvi put u životu, sami stvaraju film uklapajući svoje likove. Ova neverovatna priča se zapravo i odigrala, i to pre četrdeset godina, kada je Srđan Karanović u novinama objavio oglas.

Upravo ovo ostvarenje, „Društvena igra”, bilo je jedno od dva koja su se našla na repertoaru 05. decembra, u sredu, u „Bioskopu” Doma omladine. Filmovi Srđana Karanovića, ponovo su privukli pažnju pančevačkih alternativaca, koji su u njima uživali od 22 sata, u Malom klubu DoP-a.

- Gledali smo dve televizijske forme, televizijske uretke Srđana Karanovića, iz '72. i '74. godine, „Društvena igra” i „Pogledaj me nevernice”. To su dva možda najbolja proizvoda televizije Beograd sedamdesetih godina, originalne televizijske forme koje se na kraju vrlo teško mogu prepričati ili reći tačno o čemu se radi. U „Društvenoj igri” Điđa Karanović je objavio oglas da traži glumce. Javili su se ljudi svih profesija, i dobio je sedam hiljada pisama. Od tih sedam hiljada, oni su izabrali trideset najpitoresknijih i napravili film u kome svako glumi ono što želi. Mnogo kasnije mi smo dobili jednu ružnu televizijsku formu, reality show, u kome je zloupotrebljen taj kod Karanovića prepoznat neverovatan aspekt televizije da može da se izvede jedan običan čovek pred oko kamere i da se pokaže njegova suština. Projekat Điđe Karanovića je takođe zanimljiv jer je to možda najčešće pokušavani sequel. Pošto on na određeni način predstavlja to vreme, i vreme se dobro prepoznaje u tom filmu, postojao je pokušaj '80. godina da se snimi nova „Društvena igra”, koja će u stvari predstavljati izraz '80-tih, pa u '90-tim '90-tih godina, i svaki put su postojale takve akcije ali nikada niko nije snimio „Društvenu igru 2”. Drugi projekat koji gledamo jeste „Pogledaj me, nevernice”, koji je jedna, možda, bizarna doku-drama - ispričao nam je o filmovima Ljubomir Radovanović, filmski urednik Doma omladine.

Naredne nedelje, na repertoaru će biti „Treći ključ”.

- To je možda najnapetiji triler od malog broja trilera jugoslovenske kinematografije, a možda je, i najzanimljivije građen i zbog nečega vrlo često izbegavan. Reditelj je Zoran Tadić, fantastičan reditelj koji je napravio četiri filma, i sva četiri su mala remek dela, zbog jednog osobenog rukopisa filma - najavio je Ljuba.

D. J.