Uprkos vremenu koje zamalo da pokvari planove
organizatora, kultni beogradski sastav „Partibrejkers” nastupio je sinoć, 06.
jula, na Letnjoj pozornici. Iako je kiša zamalo pokvarila žurku
onima koji kvare žurke, dobrog raspoloženja nije manjkalo. Uz zvuke pesama kao
što su „Hej ti dole”, „Hiljadu godina”, „Hipnotisana gomila” i „Ulični hodač”,
proslavljena je tridesetogodišnjica r’n’r-a.
Avgusta 1982. godine, Zoran Kostić Cane, bubnjar
Goran Bulatović Manza, gitarista Nebojša Antonijević Anton i gitarista Ljubiša
Konstatinović, osnovali su bend „Partibrejkers”, sastav s uzbudljivom
biografijom, koja uključuje razne pauze i višestruku promenu postavke. Svirali su širom
Evrope, snimili sedam studijskih albuma i punili arene. Trenutno rade na
materijalu za novi album, koji je najavljen za iduće proleće, a moguće je da će
se zvati „Sirotinjsko carstvo”.
Čekajući da prođe kiša, za koju su meteorolozi
garantovali da će nas zaobići, porazgovarali smo s Canetom o sadašnjem i
nekadašnjem značaju rokenrola, brzini kojom teče vreme u r’n’r-u, žurkama koje
su kvarili i savetima za mlade koji se bave r’n’r-om.
OMNIBUS: Pošto se toliko dugo bavite r’n’r-om, možete li da kažete šta je r’n’r značio pre 30 godina, a šta znači danas?
Cane: Ne mogu. Sve je to isto, velika ljubav. Ljubav prema muzici. Gde nema muzike tu je tišina, gde je tišina tu nestajemo, tu je smrt, koji je opet etapa za neki novi život. Sad, ovog trenutka i više nikad.
O: Kojom brzinom prolazi vreme u r’n’r-u i da li uopšte prolazi?
C: Inače prolazi brže vreme, godina traje osam meseci, ne traje više dvanaest, a to samo zbog nedostatka smisla koji se servira ljudima i onda im se uvodi brzina. Svi ti mobilni telefoni i kompjuteri, da oni mogu da opravdaju neko svoje utrošeno vreme ni u šta, a i da ne razmišljaju o tome zašto tako žive. Ubrzanje vremena je posledica straha kod ljudi šta će sutra biti. Ako je danas ovako šta donosi sutra...
O: Da li imate nešto da poručite mladima koji se u ovom ne tako slavnom momentu za r’n’r njime bave?
C: Da vole to što rade, da se oslobode putem te muzike, jer ova muzika pruža vitalitet. Znači da si spreman da izađeš na binu i sat i po vremena, da kroz veliku energiju predstaviš sebe i ono što si celog života radio.
O: Kako je nastalo ime benda, kakve ste Vi to žurke kvarili?
C: Pa neke. Suviše si mala da bih ti pričao o tome. Ne bih da kvarim omladinu.
OMNIBUS: Pošto se toliko dugo bavite r’n’r-om, možete li da kažete šta je r’n’r značio pre 30 godina, a šta znači danas?
Cane: Ne mogu. Sve je to isto, velika ljubav. Ljubav prema muzici. Gde nema muzike tu je tišina, gde je tišina tu nestajemo, tu je smrt, koji je opet etapa za neki novi život. Sad, ovog trenutka i više nikad.
O: Kojom brzinom prolazi vreme u r’n’r-u i da li uopšte prolazi?
C: Inače prolazi brže vreme, godina traje osam meseci, ne traje više dvanaest, a to samo zbog nedostatka smisla koji se servira ljudima i onda im se uvodi brzina. Svi ti mobilni telefoni i kompjuteri, da oni mogu da opravdaju neko svoje utrošeno vreme ni u šta, a i da ne razmišljaju o tome zašto tako žive. Ubrzanje vremena je posledica straha kod ljudi šta će sutra biti. Ako je danas ovako šta donosi sutra...
O: Da li imate nešto da poručite mladima koji se u ovom ne tako slavnom momentu za r’n’r njime bave?
C: Da vole to što rade, da se oslobode putem te muzike, jer ova muzika pruža vitalitet. Znači da si spreman da izađeš na binu i sat i po vremena, da kroz veliku energiju predstaviš sebe i ono što si celog života radio.
O: Kako je nastalo ime benda, kakve ste Vi to žurke kvarili?
C: Pa neke. Suviše si mala da bih ti pričao o tome. Ne bih da kvarim omladinu.
S. K.
D. J.
Нема коментара:
Постави коментар